На данашњи дан, 4. августа 1552. године, према наводима из колофона, одштампано је „Београдско четворојеванђеље“ – прва књига штампана у Београду. Из поговора на крају књиге сазнаје се и да је штампарију основао кнез Радиша Дмитровић, који је набавио опрему и излио слова, али је током припрема изненада умро, те да је посао наставио Дубровчанин Тројан Гундулић. Он је штампарију пренео у свој дом и о свом трошку завршио књигу, док је припрему и руковођење штампањем поверио јеромонаху Мардарију. Колико је познато, данас постоји четрдесетак примерака ове књиге, а једна се чува у Музеју града Београда. Има 211 листова, штампана је крупним ћириличним словима на српскословенском језику, двобојном, црвено-црном штампом и поред поговора и колофона на крају, садржи, као што јој и сам назив говори, четири канонска јеванђеља – по Матеју, Марку, Луки и Јовану. Ова књига је уједно и једина која је била штампана у београдској штампарији, све до 1831. године.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1791. године потписан је Свиштовски мир, којим је окончан Аустријско-турски рат који је трајао од 1788. до 1791. године;
1888. године рођен је економиста, политичар, министар и председник владе Краљевине Југославије, Милан Стојадиновић;
1914. године немачке трупе напале су Белгију, Велика Британија је објавила рат Немачкој, а САД су прогласиле неутралност;
1948. године умрла је математичарка Милева Марић-Ајнштајн;
1987. године погинуо је књижевник и антологичар Драгиша Витошевић;
1995. године Хрватска је почела операцију Олуја, услед које је око 250 000 Срба напустило своје домове и кренуло, у највећем избегличком таласу у Европи од  Другог светског рата, према Босни и СР Југославији.