АктуелностиНа данашњи дан

Одржан је први Вуков сабор

На данашњи дан, 17. септембра 1933. године у Тршићу, родном месту Вука Стефановића Караџића, на дан отварања његове обновљене куће, одржан је први Вуков сабор.

На свечаности су говорили представници Краља, Владе, Цркве, Универзитета и Академије наука. Сабори су у почетку имали претежно завичајно обележје и одржавали су се испред Вукове куће. Сабор традиционално почиње извођењем Химне Вуку (Стеван Мокрањац) и подизањем заставе сабора.

Богаћењем програма, нарочито у јубиларним годинама, различитим просветним, културно-уметничким и научним садржајима, као и повећањем броја учесника, Сабор поприма општенародне културно просветне особине, тако да данас представља најмасовнију културну манифестацију код нас.

Првобитно посвећен неговању успомене на живот и дело Вука С. Караџића, Сабор нарочито од 1964. године и обележавања стогодишњице Вукове смрти доживљава велике промене у садржају и организацији и уместо локалног добија републички значај.

Између нове школе и Вукове куће тада је подигнута велика позорница са гледалиштем, где се приказују позоришне представе, опере и балети, у извођењу познатих уметника и уметничких и позоришних ансамбала из целе земље. Касније је  поред позорнице саграђено и више мањих објеката ‒ брвнара различитих намена. Сабор је тако постајао све значајнији.

Филолошки факултет Универзитета у Београду организовао је међународни славистички симпозијум, а од оснивања Међународног славистичког центра у Београду 1971. године научни скупови иностраних стручњака за српски језик и књижевност редовно се одржавају у данима Вуковог сабора у Београду, Новом Саду и Тршићу.

Један део програма чини и Ђачки Вуков сабор, који обухвата такмичења и изложбе основаца, док је програм манифестације додатно обогаћен 1970. године, од када су установљени и предсаборски дани, који трају од 7 до 15 дана, а одржавају се у Лозници, Бањи Ковиљачи, Тршићу и Троноши, и испуњени су разноврсним програмима, попут научних скупова, позоришних и филмских представа, концерата, ликовних изложби и књижевних вечери.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1853. године рођен је хемичар, ректор Велике школе, академик, председник Црвеног крста Марко Т. Леко;
1882. године рођен је историчар књижевности и академик Петар Колендић;
1905. године рођен је српски књижевник Владан Десница;
1914. године у Нишу је потписан тајни споразум о савезништву између Србије и Албаније;
2003. године умрла је прва српска композиторка и академик Љубица Марић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Mihailo_Obrenović_III
Претходни чланак

Рођен је кнез Михаило Обреновић

Наредни чланак

МИСАО ДАНА