АктуелностиНа данашњи дан

Одлучена је Мојковачка битка

На данашњи дан, 7. јануара 1916. године црногорска Прва санџачка дивизија je извршила напад на аустроугарске трупе, чиме је зауставила њихову офанзиву и омогућила повлачење српске војске преко делова Црне Горе ка Јадранском мору.

Ова битка која је почела на Бадњи дан, а своју кулминацију имала за Божић те године, заправо је била завршна фаза мојковачке операције која је трајала од октобра 1915.године. Схвативши да српска војска има намеру да се повуче преко територије Црне Горе, непријатељ је одлучио да изврши општи напад на Црну Гору и тиме поред њеног заузимања, уништи и део српске војске.

Аустроугарске снаге имале су око 15.000 добро опремљених војника, док је црногорска војска била троструко малобројнија и уз то уморна од вишемесечних борби и маршева, гладна, без довољно муниције и са далеко слабијим артиљеријским наоружањем од противника.

Аустроугари су у сектору Мојковца почели притисак 5. јануара, а сутрадан пре подне су прешли у напад свим снагама и до вечери направили дубљи продор у одбрану санџачке војске. Међутим, сердар Јанко Вукотић је, на Бадње вече, издао својим трупама наређење за противнапад који је почео на данашњи дан у зору.

У борби која је трајала читавог дана, на ниској температури и под снегом завејаним врлетима, са много напада и противнапада током којих су поједини положаји претрпани лешевима и крвавим снегом прелазили више пута из руке у руку, Црногорци су одбацили непријатеља, заузели Бојну њиву и друге стратешки важне положаје, и тиме спречили њихов продор.

Након тога је било јасно да аустроугарска војска неће успети да пресече повлачење дела српске војске, мада су се борбе смањеним интензитетом на том ратишту наставиле и наредних дана.

Санџачка војска се држала на положајима до 18. јануара, иако је Црна Гора у међувремену положила оружје, пошто су Аустроугари заузели Цетиње 13. јануара.

У новије време постоје мишљења да је Мојковачка битка било непотребно губљење живота, јер је српска војска већим делом већ била извучена, а сама Црна Гора није могла да се одбрани.

Ипак, треба узети у обзир и то да су Срби тада још увек на албанским обалама чекали да буду евакуисани, те да је незахвално са ове дистанце, издвојено од времена и услова, давати суд о одређеним поступцима.

У сваком случају, подвиг Црногораца тог крвавог Божића и њихово жртвовање дубоко су се урезали у свест народа и прерасли у легенду и мит којих се увек треба сећати са поносом и поштовањем.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1879. године рођен је песник и публициста Осман Ђикић;
1906. године умро је новинар и један од вођа радничког покрета код нас, Радован Драговић;
1913. године рођен је певач и композитор народне музике Вукашин Вуле Јевтић;
1915. године рођен је књижевник Бошко Петровић;
1918. године рођена је примадона Београдске и Новосадске опере Злата Сесардић;
1928. године рођена је пијанисткиња, чембалисткиња и професор Оливера Ђурђевић;
1930. године рођен је редитељ, сценариста и професор Здравко Велимировић;
1943. године умро је научник и проналазач Никола Тесла;
1988. године умро је глумац Милан Срдоч.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

djordje-kadijevic
Претходни чланак

Рођен је историчар уметности и редитељ Ђорђе Кадијевић

ruzmarin
Наредни чланак

Умро је сликар Танасије Стојић Рузмарин