AktuelnostiLjudiNa današnji dan

Odigrao se Boj na Mišaru

Na današnji dan, 13. avgusta 1806. godine srpski ustanici i turska vojska sukobili su se na Mišaru.

Treće godine ustanka, sultan je poslao na ustanike veliku vojsku iz pravca Rumelije i Bosne. Pripreme su bile gotove još krajem proleća, a vojske su bile brojne i dobro naoružane. Ona iz rumelijskih sandžaka polako se koncentrisala i kretala ka Nišu, dok je bosanska nastupala u pograničnim odbrambenim mestima, pljačkala, palila sela i uspela da privremeno pokori Mačvu, gde su Srbi imali malo vojske jer je veći deo još ranije bio poslat prema Nišu. Srbi su se povukli na liniju Šabac‒Valjevo.

U takvoj situaciji je početkom avgusta stigao Karađorđe sa dva topa i braniocima podigao samopouzdanje. Naredio je da se izlaz iz Šapca prema Beogradu zatvori izgradnjom zemljanih šančeva na mestu Mišar. Turci su u više navrata napadali i tokom gradnje šančeva, ali su bili odbijeni.

Do konačnog obračuna došlo je na današnji dan. Srbi su brojali oko 10.000 ljudi pod oružjem, od čega više od 1.500 konjanika, a Turci barem duplo više. U bici su pored Karađorđa učestvovali vojvode Luka Lazarević, Milan i Miloš Obrenović, Jakov Nenadović, Cincar Janko Popović, Stojan Čupić i Petar Moler, kao i prota Nikola Smiljanić i druge ustaničke starešine iz tog kraja.

Kako kazuje istoričar Ranke, Karađorđe je pred bitku poslao svoje konjanike u obližnju šumu da pri prvom pucnju napadnu neprijatelja sa leđa, dok je ljudima u šancu naredio da ne pucaju dok se Turci na približe toliko da se ne može promašiti. Kada je plan počeo da se sprovodi u delo i Karađorđe iz šanca sa pešacima upao u neprijateljske redove, kod Turaka je zavladao nered i njihov poraz je bio neminovan. Pokošen je cvet bosanskih ratnika i zaplenjen veliki broj turskih zastava, a ostatak janičara, kapetana i begova stradao je tokom povlačenja kroz Mačvu i šumu Kitog. Turci su doživeli težak poraz, a potpuni moralno-psihološki slom među njima izazvalo je saznanje da su Srbi pregazili Drinu i Savu goneći neprijatelja. Kompletna vojna komora pala je u ruke ustanika. U sveopštem rasulu, bosanska armija je ostavila topove, municiju, novac, odeću i konje, a naročito je skupocena bila sablja poginulog Kulin kapetana, koga je impresivno opevao Filip Višnjić u pesmi Boj na Mišaru.

Bitka na Mišaru bila je od ogromnog značaja za hrišćansko, pre svega srpsko stanovništvo širom Bosne i Hercegovine, a sa druge strane turske vlasti su se uplašile od širih ustaničkih pokreta, posebno u Podrinju i Krajini.

Direktna posledica je bila i materijalno slabljenje vezirske vojske, naročito spahija, i jačanje oružane spreme ustanika. Nakon ove i bitke kod Deligrada, Porta je morala da prihvati uslove koje su Srbi tražili preko svog izaslanika Petra Ička, ali i pored toga, zbog ruskog poziva da se borba nastavi, takozvani Ičkov mir starešine su tada odbile, a turski deputati koji su nosili ferman bili su ubijeni.

Ustanici su prekinuli odnose sa Portom, a ustanak je nastavljen.

Od važnih događaja u vezi sa Srbijom na ovaj dan izdvajamo još:

1876. godine rođen je jedan od naših najvećih filologa, akademik Aleksandar Belić;
1914. godine Francuska je objavila rat Austrougarskoj.

MK

MK

Fondacija Srpski Legat je osnovana sa ciljem da svojim aktivnostima očuva istoriju, tradiciju i kulturu Srbije i podseti na lepe i svetle trenutke srpske istorije kako bi inspirisali sadašnje i buduće građane Srbije, njihovo dostojanstvo i nacionalne vrednosti koje su vremenom potisnute i delimično zaboravljene.

Prethodni članak

SKALA A–Š: Glumac Slaviša Čurović

Delfa_Ivanic_(1881-1972)
Naredni članak

Umrla je dobrotvorka Delfa Ivanić