АктуелностиНа данашњи дан

Одиграла се Битка на Косову

На данашњи дан, на Видовдан 15. јуна 1389. године на Косову су се сукобиле српска и турска војска.

У овом и прошлом веку се овај догађај обележава 28. јуна, јер СПЦ време још увек рачуна по јулијанском календару, а разлика између два календара jе од XVI века, када је тренутно званични грегоријански календар настао, нарасла на тринаест дана. Тако ће Срби, ако се са тим у вези ништа не буде променило или се не буде догодило нешто драматично у наредне осамдесет три године у следећем веку славити Видовдан и обележавати датум битке 29. јуна.

Но вратимо се древном догађају и данас толико спомињаном, анализираном… Дакле, број учесника битке са обе стране варира у зависности од извора, али оно што је сигурно је да су оба владара, и кнез Лазар и султан Мурат, у њој погинула. Иако је сукоб надалеко одјекнуо и снажно деловао на савременике,  данас о исходу владају опречна мишљења. Тако руски монах Игњатије који је био на путу за Цариград, дванаест дана након битке, пише о смрти оба владара и у страху од немира жури да напусти турску територију. Вести о српској победи дошле су до Фиренце и Париза, док су Млечани несигурни у гласине о боју спремили два писма саучешћа новом турском султану, једно у случају да је султан постао Бајазит, а друго у случају да је то Јакуб.

У дубровачким аналима и неким италијанским летописима записано је да победа није остала ни Турцима ни Србима, јер је била велика погибија са обе стране. Из ових и још неких извора може се закључити да Турци нису победили у самој бици на Косову, али нису имали ни потребу да покрећу нову војску и поход на Србију. Последице обостраних губитака биле су поразне само за Србију, која ни по обиму, ни по броју становника није могла да се пореди са Османским царством.

Како Срби више нису могли да се супротставе Мађарима и њиховом продирању преко Саве, неминовно је било принудно зближавање са Турцима 1390. године и признавање новог султана Бајазита, на основу чега су многи касније сагледавали и исход саме битке.

Обогаћена појединостима и предањима, Косовска битка је снажно деловала на потоње нараштаје и стварање националне свести. Она је израсла у један од најсудбоноснијих догађаја у српској историји и као таква постала је нека врста временске одреднице.

Поједностављено сазнање о српској прошлости делило се у народној свести на доба пре Косова и после Косова. Сматрало се да је том битком уништена српска држава, те се за овај сукоб везује почетак вековног робовања под Турцима.

Косовско предање одавно је одбачено као извор за догађај о коме говори, али се не може занемарити као сведочанство о времену у којем је деловало као покретачка снага народа и не може му се оспорити улога коју је имало током ослободилaчких ратова српског народа.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1850. године рoђен је Ђорђе Вајферт, индустријалац  и  гувернер Народне банке;
1862. године догодио се инцидент код Чукур-чесме;
1965. године основан је Универзитет у Нишу;
1900. године рођен је Владислав С. Рибникар, новинар, учесник НОР-а и директор Политике и ТАНЈУГ-а;
1903. године, након Мајског преврата, одлуком оба дома Народног представништва старог сазива, Петар Карађорђевић, син кнеза Александра и унук вожда Карађорђа, проглашен je за краља Србије;
1992. године српски књижевник Добрица Ћосић је изабран за првог председника СР Југославије;
2010. године умро је глумац Беким Фехмију;
2016. године умро је глумац Милорад Мандић Манда.

 

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

ФОТО: PRESS: SOinfo.org
Претходни чланак

СОМБОР: Манифестација XIII Меморијал „Јован Ђуранˮ (23. јун)

ireland-1985088_960_720
Наредни чланак

У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ