АктуелностиНа данашњи дан

Објављен је први број недељног листа „Бранково колоˮ

На данашњи дан, 18. јула 1895. године у Сремским Карловцима изашао je први број листа за забаву, поуку и књижевност Бранково коло.

Покренуо га је Паја Марковић Адамов и до 1907. године био његов власник и главни уредник, да би то потом били Милан Будисављевић, Драгољуб Илић и Душан Котур. Излазио је једном недељно до 1911. године, а онда до пред Први светски рат, када је престао да излази, првог и петнаестог у месецу.

Уз српске песнике и приповедаче, у њему су били заступљени и преводи страних песника и књижевника, као што су Толстој, Гогољ, Чехов, Пушкин, Хајне и други. У сваком броју је било нових података из живота Бранка Радичевића, као и до тада необјављених стихова, те приказа других књижевних дела, вести из науке, културе, разних савета за здрав живот и хигијену, и занимљивих информација из света.

Манифестација Бранково коло, која се већ скоро пола века организује у Сремским Карловцима, Стражилову и Новом Саду, када се додељује и Бранкова награда за књижевност, својеврсни је наставак културне мисије коју је имао овај лист.

Од важних догађаја у вези са Србијом на овај дан издвајамо још:

1859. године почела је изградња Теразијске чесме у Београду;
1876. године умро је лекар, библиотекар и музеолог Јанко Шафарик;
1898. године рођен је физиолог, професор и председник САНУ Илија Ђуричић;
1923. године рођена је пијанисткиња и педагог Вера Вељков-Медаковић;
1938. године рођен је сликар, професор и академик Радомир Рељић;
1944. године рођена је примабалерина Јелена Шантић;
1994. године умро је филмски редитељ и сценариста Предраг Голубовић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Хусар Српског пука, унтер-официр и обер-официр Српског пука
Претходни чланак

Српска сеоба у Руску империју (XVIII век)

pexels-photo-333850
Наредни чланак

У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ