Лазарица је народни обичај који се у Готовуши обележава на празник Лазарева субота и има традицију дугу више од сто година. Лазарице, или Лазарке, су девојчице и девојке обучене у народну ношњу које иду од куће до куће, певају и песмом призивају здравље, плодност и напредак у дому домаћина.

Младе девојке се у Готовуши недељама унапред припремају за овај традиционални празник. На Лазареву суботу оне се облаче у традиционалну народну ношњу и „иду у Лазарицеˮ. Лепо обучене у беле, извезене кошуље са јелеком, антеријом, бошчом, окићене бисерима и с марамом на глави и крошњом у руци, ове девојке обилазе насеље и посећујући домаћинства певају народне Лазаричке песме. Када Лазарице улазе у двориште, певају:

Бог помага у дворје!

А када излазе из двориште:

Стан’те збогом из дворје!

Певају песме и свим члановима породице благосиљају и призивају здравље, срећу и весеље у тај дом. Обичај налаже да домаћица чији дом посећују обавезно дарује

Лазарке јајима, колачима, слаткишима и ситним новцем, како би у кући увек било напретка и берићета. Текст песме које Лазарице певају обично се прилагођава ситуацији и намењен је свим члановима породице. Тако, на пример, уколико у кући има млад момак за женидбу, пева се песма:

Овде јунак нежењен,

што га татко, што га татко не жени.

Песмом се такође благосиља дом, и изражава жеља да се у том дому заигра свадбено коло. Лазарке певају и домаћину, домаћици, деци, у зависности од тога ко у тој кући живи, а певају се и следеће песме:

Соко лети високо,

крила држи широко,

покрај неба високо.

Или:

Има мајка пуценце…

Где ће да га ушије?

Затим, Ој, другајле, другачке, ми заједно седомо, Ој, јарињо, госпођо, леп си пород родила, Два се млада гледају, Ој, мајсторе, мајсторе, Ој, Лазаре, Лазаре и многе друге песме.

Извор: http://gotovusa.net/blog/лазарице-из-готовуше