Да се не заборавиЗанимљивости

ОБИЧАЈИ: КАКО СУ СЕ СРБИ ЗАКЛИЊАЛИ?

Мноштво прописа којима су у народу регулисани међуљудски односи било је у функцији разрешавања конфликтних ситуација међу појединцима, међу групама или пак на релацији између појединца и групе. Један од најзначајнијих правних инструмената у том погледу била је заклетва. У питању је изјава нарочите врсте. Онај ко је полагао заклетву позивао се на неку натприродну силу или натприродно биће да би потврдио истинитост својих речи. У нашој сеоској средини користиле су се, углавном, две врсте заклетви: заклетве обећања и заклетве потврде. Заклетве обећања давале су се, на пример, при уговарању неког посла, при веридби и при склапању брака, приликом склапања кумства и побратимства. Заклетве потврде давали су најчешће оптужени или сведоци приликом утврђивања нечије кривице, односно невиности.

Садржина заклетве знатно је варилала. Онај ко се заклињао често је помињао натприродног јемца. У највећем броју случајева сељци су се клели у Бога. Говорило се, на пример: Бога ми!, Тако ми Бога!, Тако ми великог Бога живог!, Имена ми Божијег, нијесам!, Бог ме убио ако лажем! и сл. Као јемац помињала се и Богородица, затим неки хришћански свеци, као и хришћански Симбол вере, часни крст. Понекад су се призивали и неки нехришћански објекти обожавања: небо, сунце, месец, звезде, облаци.

Додуше, натприродни јемац се није увек помињао, али се, по свој прилици, увек подразумевао. Претпостављало се, дакле, да је увек присутан и спреман да казни оне који су се лажно заклињали. У многим заклетвама наводило се оно што се стављало на располагање човековом натприродном егзекутору. Дугачак је списак таквих залога. Често су се, на пример, помињале особе које су клеветнику биле најдраже и најближе: мајка, отац, сестра, брат, деца. Наравно, у залог се стављала и сопствена судбина. Клело се у живот, у душу, затим у здравље, срећу или част. Било је и таквих заклетви у којима се наводило време или начин на који ће кривоклетника сустићи заслужена казна: Сутрашњи дан не дочекао!, С места се не померио!, или рецимо: Тако ме гром не убио!

Да би заклетва добила на тежини, изговорене речи пропраћале су се и одговарајућим ритуалним чином. Илустроваћу то с неколико примера. С комбиновањем речи и ритуала сусрећемо се често при споровима око земљишних међа. Тада се обавезно полагала заклетва, али се то није сматрало довољним. У многим српским крајевима клеветник је морао узети бусен земље, ставити га на главу или раме, па ходати оним путем којим је, по његовој изјави, ишла права међа. Ритуал је био обавезан и онда када је муж сумњао у верност своје жене, а домаћин у поштење неког од укућана (ако би овај, рецимо, био оптужен да је нешто украо). Оптужени би понекад полагао заклетву у пола ноћи, за столом, на раскрсници. На сто се стављала славска свећа, хлеб и со, које је клеветник редом љубио. Овако положена заклетва ослобађала га је сваке сумње.

Како би неког ухватили у кривоклетству, одбацили би га. Чекала би га и одмазда виших сила. Да би избегли последице, кривоклетници су неретко прибегавали и магији. Настојали су да преваре и стварне и замишљене осветнике. Најчешћи метод било је упућивање заклетве неком објекту који се сам по себи сматрао опасним (рецимо капи или камену). Наравно, онај коме се заклетва упућује није смео да примети такву превару. Међу најпознатије примере те врсте може се уврстити фрагмент народне песме Краљевић Марко и кћи краља арапскога. Марко прича мајци како му је краљева кћи обећала да ће га избавити из ропства ако се закуне да ће се њоме оженити:

Кад се, мати, виђех на невољи,

скинух капу, метнух на кољено,

па се кунем капи на кољену:

Тврда вјера! Оставит те нећу.

Тврда вјера! Преварит те нећу;

И сунце је вјером преврнуло,

те не грије зими као љети,

а ја вјером преврнути нећу.

То помисли Арапка дјевојка,

помислила да се кунем њојзи.

Очигледно је, дакле, да заклетва капи ослобађа Марка од кривице, а самим тим од Божје одмазде.

Извор: Народна религија Срба у 100 појмова, Д. Бандић, Нолит, 2004, стр. 266‒269.

Погледајте заклетву у филму Бој на Косову Милоша Обилића (Жарко Лаушевић):

Извор: YOUTUBE

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

credit-squeeze-taxation-purse-tax-46242
Претходни чланак

У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ

Branislav_Crncevic_(1933-2011)_odeljak_Prozni_pisci
Наредни чланак

Умро је књижевник Бранислав Брана Црнчевић