AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivosti

OBIČAJI: KAKO SU NAŠI PRECI ISPRAĆANI NA „ONAJˮ SVET?

Danas, pogotovo na seoskim sahranama, postoje neki običaji, u gradu većinom nepoznati, za koje mnogi ne znaju izvorni smisao.
Smrt je u nas predstavljala jedan od tri obreda prelaza. Pored smrti obredi prelaza su bili rođenje i venčanje. Rođenje je smrt na „onomˮ svetu i rađanje ne „ovomˮ, a smrt na „ovom“ svetu jeste rađanje na „onomˮ. To je smatrano neprekindim ciklusom. Venčanje se takođe smatralo za obred prelaza. Tada momak i devojka fiktivno umiru za svoje porodice. Devojka se oprašta od drugarica, braće, sestara i od roditeljske kuće, a momak raskida sa životom koji je do tada vodio. Oni fiktivno umiru i fiktivno se rađaju kao rodonačelnici nove porodice. Zato je i venčanje smatrano obredom prelaza.

S obzirom na to da je smrt obred, pratili su je mnogi običaji, a neki od njih i dalje žive u nekim srpskim krajevima.

Na samrtnom času umirućem se prinose razne ponude, pali se sveća uz molitvu, on se sa svakim od svojih oprašta, a s Bogom se miri ispovešću. Nakon izdaha, u kući se otvaraju svi prozori kako bi duša nesmetano izašla napolje. Važno je i sva ogledala okrenuti naopako kako se pokojnik ne bi, oglednuvši se, vratio. Telo se opere, ako je muškarac, onda se i obrije i obuče se čisto odelo. Potom se polaže na odar glavom okrenutom ka istoku i pale se dve sveće pored glave. Dok je pokojnik na odru, ne sme ga preskočiti mačka kako se ne bi povampirio. Muškarci stoje dalje, a žene iz kuće su bliže pokojniku i nariču nabrajajući pokojnikove dobre osobine. Ako je umrla glava kuće, supruga stoji pored nogu, a ako je umro sin, majka stoji pored glave. Telo mora uvek biti čuvano i danju i noću. Noću se obično skupljaju prijatelji i uz razgovor o pokojniku i uz karte čuvaju telo preminulog. Dok je umrli u kući, ne sme se čistiti metlom niti se češljati kosa jer se metlom goni sreća iz kuće, pa se može desiti da još neko umre. Kada pokojnika smeštaju u les, stave pored njega ono što je za života voleo ili mnogo koristio. U nekim krajevima običaj je da se pod glavu, leđa i noge stavljaju unakrsno male sveće kako ne bi po mraku išao na „onajˮ svet. Negde je običaj da, nakon poslednjeg zbogom u kući, žena prospe lavor vode za pokojnikom kako bi ta voda smrti oprala nož kojim je ubila pokojnog. Kada se preminuli spusti u zemlju, prisutni zajedno zatrpavaju raku. Običaj je da se još na groblju, tačnije na grobu, prostre i postavi hrana i piće kojom se prisutni služe. Uz rakiju i vino koja se pije u čast pokojnika običaj je da se kaže – Bog da ga prosti! (za pravoslavne) i – Pokoj mu duši! (za katolike). Kada se ode s groblja, običaj je da se peru ruke, zato mnoga groblja imaju česme. Sutradan se dolazi u pokojnikovu kuću i želi zdravlje njeogovoj porodici.

Veruje se da duša, po napuštanju tela, odlazi ka Svetom Aranđelu ili Svetom Jakovu i tamo čeka dok se telo pokopa kako bi krenula Bogu na sud. Smatra se da duša ostaje na zemlji četrdeset dana i obilazi sva ona mesta gde je bila za života. Zato se pored pokojnikovog odra ili na grobu ostavlja hrana i piće kako bi duša, kad navrati, imala šta da pojede.

PIŠE: Anka Stojanović

LITERATURA:

Petar Bulat, Veselin Čajkanović, Mitološki rečnik, Srpska književna zadruga, Beograd, 2007, str. 137.

Izvor: YOUTUBE

https://www.youtube.com/watch?v=irrKEgYmCQw

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

pokrajac_branislav-546x350
Prethodni članak

Rođen je rukometaš Branislav Pokrajac

Mirjana_Karanović
Naredni članak

Rođena je glumica Mirjana Karanović