Geca Kon rođen je 2. avgusta 1873. godine u Čongradu u poznatoj aškenaskoj porodici u braku Bernarda i Lujze Kon. Ubrzo po njegovom rođenju porodica Kon prešla je u Zemun. Bernard, rabin, i njegova supruga Lujza, smatrali su da bi mladom Geci najbolje pristajala knjižarska struka, te su ga upisali u trgovačku školu. Mladi Geca Kon zatim svoje školovanje nastavlja u gimnaziji u Novom Sadu, koju napušta pre završetka školovanja. Uprkos tome što je napustio školu, za Gecu Kona su godine provedene u Novom Sadu bile izuzetno značajne, jer su uticale na dečakovu ljubav prema knjizi.

U Beograd dolazi 1889. godine i nalazi posao u knjižari i antikvarnici Fridriha Breslauera, u kojoj će raditi do 1894. godine. Ostaće zabeleženo da je „mlad i okretan pomoćnik Breslauera, Geca, primao porudžbine i davao sva potrebna obaveštenja kao da sam Breslauer govoriˮ (Glasnik knjižara, god. III, 1931). Ipak, već od Đurđevdana 1894. godine Geca Kon prelazi ponovo u Novi Sad i narednih sedam godina provodi kod izdavača i knjižara Arse Pajevića. Pajeviću će pomagati kao delovođa i njegov glavni pomoćnik.

Kao mlad i perspektivan čovek sa lepim iskustvom, Geca će poželeti da postane samostalan u knjižarskom poslu, te krajem 1900. godine odlučuje da pređe ponovo u Beograd i otvori svoju knjižaru. Zbog toga 27. decembra 1900. godine podnosi Upravi Grada Beograda molbu za prelazak u srpsko poslanstvo napisavši:

Rodom iz Čongrada u Ugarskoj, a podanik sam austro-ugarski. Nameran sam da u Srbiji otvorim knjižarsku radnju, za šta sam i dućan zakupio od 1. maja iduće 1901. godine i kaparu položio, što svedoči priznanica koju na uviđaj podnosim; pa stoga sam rad i u srpsko podanstvo da pređem. Ovdi od familije nemam nikoga, a u Zemunu imam oca, mater i brata; koji su a-ugarski podanici. Moj otac Bernard Kon upravitelj je osnovne škole u Zemunu i imućan čovek. Za sada stalno živim u Novom Sadu a u Srbiju ću doći oko 1. maja iduće godine kada ću i radnju otvoriti. Ja imam od imanja samo svoj kapital sa kojim ću i radnju otvoriti. Molim upravu da podejstvuje kod G. Ministra unutrašnjih dela da mi se izda uverenje na godinu dana. Kad podnesem uredan otpust iz svog dosadašnjeg a-ugarskog podanstva, da ću tada biti primljen u srpsko podanstvo.
Od dokumenata prilažem svoju domovnicu i krštenicu, a pasoš ne mogu sada priložiti jer se moram sa istim u Austro-Ugarsku povratiti. Ako bude potrebno ja ću i pasoš poslati.
U Austro-Ugarskoj sam ispunio i vojnu obavezu. Nisam oženjen.
Geca Kon
(Molba kojom Geca Kon 1900. godine od Uprave Grada Beograda traži dozvolu za otvaranje knjižare)

Tako je septembra 1901. godine Geca Kon prešao u srpsko podanstvo i otvorio u Knez Mihailovoj ulici na broju 34 Knjižarnicu Gece Kona za srpsku i stranu knjigu. Svestan svog desetogodišnjeg iskustva u knjižarstvu, ali i toga da je početnik u svom samostalnom poslu, Geca je u početku „pozivao srpske i hrvatske pisce i izdavače da mu šalju knjige i časopise, kao i novine, po jedan primerak koji bi platio odmah, a drugi bi naručivao po potrebi, prema potražnjiˮ. Možda je najlepšu ocenu o Gecinim počecima dao Božidar Kovačević u predgovoru za Katalog povodom 35 godina Izdavačke knjižarnice Gece Kona:

„Izdavačka knjižarnica Gece Kona beše se, dakle, javila u pravom času da ispuni jednu kulturnu potrebu i da u knjižarskom svetu učini ono što je u književnom učinio Književni glasnik.

Ali ne vezuje samo jednovremenost datuma te dve ustanove. Ljudi oko Književnog glasnika tako su tesno vezani sa Izdavačkom knjižarnicom Gece Kona, da je već trideset pet godina – dakle od osnivanja ovih ustanova – spisak saradnika Gece Kona identičan sa spiskom saradnika Glasnikovih. Jednom rečju, i Glasnik i knjižarnica Gece Kona bili su organi najviše intelektualne elite u nas.ˮ

Geca se i oženio Bečlijkom Elzom Vajs 1902. godine, sa kojom će imati dve kćeri, Elviru i Malvinu.

Prva izdata knjiga bila je Sintaksa srpskog jezika za srednje škole Janka P. Lukića 1905. godine, a ujedno i prva knjiga koju je te godine štampao. Sledeće godine je izdao 9 knjiga, pa tako redom, menjajući broj izdanja prema svojim mogućnostima. Prva strana knjiga koju je Geca Kon objavio bila je knjiga Nikola Makijavelija Vladalac u prevodu Miodraga Ristića, objavljena 1907. godine. Geca je od prvog dana svog izdavačkog rada smatrao da prednost treba dati prevashodno nacionalnoj književnosti, pa danas možemo videti da od ukupnog broja izdatih knjiga otprilike tek deseti deo čine strani autori.

Geca Kon se postepeno bogatio, a jedini prekid tokom svog višedecenijskog rada dogodio se tokom Prvog svetskog rata, kada je Geca 1916. godine protestovao kod okupacione austrougarske vlade, ukazujući im na činjenicu iz Ciriškog cajtunga da je dinar ravan švajcarskom franku na ciriškoj berzi, dok su ga oni pobijali na pola krune. Austrougarske vlasti su se tada setile da je Geca Kon 1915. godine objavio kalendar Ratnik u kome je slavio pobedu srpske vojske nad austrougarskom i Geca Kon je smesta interniran u logor Nežider u Mađarskoj. O njegovom trogodišnjem logorovanju nema zapisa, ali možemo pretpostaviti da je Geci to veoma teško palo, jer su svi njegovi poslovi stali, a radnja bila zatvorena.

Posle pobede u Balkanskim ratovima svečana povorka na čelu sa Aleksandrom I prolazi kraj knjižare Gece Kona ka Kalemegdanu (11/24. avgust 1913. godine)

Nastaviće se…

PIŠE: Jelena Bazović, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu

LITERATURA:

• Velimir Starčević, Knjiga o Geci Konu, Prosveta/Admiral Books, Beograd, 2011. godina