АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

Николај Иванович Кравцов: Српски еп (1933)

[…] Преткосовски циклус посвећен је догађајима из периода рађања, цветања и постепеног гашења средњовековне српске државе. У песмама се појављују: велики жупан Стефан Немања, краљеви Стефан Првовенчани, Стефан Душан, Милутин и Драгутин, Урош, син Стефана Немање Сава. За ове је песме карактеристичан известан религиозан тон и у њима је основна пажња усмерена на „света” дела јунака, на њихов „праведнички” живот – подизање манастира, бригу за сиромахе, праведне одлуке, и тако даље. Ове су песме биле најмање виталне: касније су их једино слепци певали пред манастирским вратима.

Преткосовски циклус исто тако приповеда о збивањима из спољне и унутрашње историје српске државе, о првим сукобима са Турцима. Међутим, тема патриотизма и борбе за независност отаџбине још није развијена у пуној мери, још је јак (чак и у песмама са историјским сижеима) традиционално-епски моменат. У исти мах, у неким песмама осећамо, тада још пригушен, тон осуде феудалних распри и размирица. Касније, у песмама о Вуку Бранковићу и кнезу Лазару, о хајдуцима и ускоцима народ ће осудити раздор између кнезова, у чему је видео, с правом, један од узрока који су довели до губљења српске независности, те истаћи идеју о сложеној борби свих југословенских земаља.

Следећи циклус, циклус песама о Косовској бици и збивањима и јунацима у вези с њом – добио је посебан значај. Савременици Косовске битке приписивали су јој судбоносну улогу у пропасти српске државе, и то је утицало да се око ње створе легенде, предања и песме. Драматичне околности у којима се битка водила, подвизи српских јунака, срчаност српских жена – све је то током многих десетљећа представљало за певаче извор надахнућа.

Трагичка природа песама Косовског циклуса представља њихову особеност. У њима нема хумора ни шале, нема светлих и радосних призора гозби и свадби, и сâм стих звучи суморно и строго. У лексици песама, у распореду сталних епитета, у распореду понављања нигде нема ничега сувишног. Нестају традиционални епски мотиви, замењују их конкретна збивања из српске историје. Мења се и лик јунака: појављује се непознати војвода Милош Обилић, лик који не поседује традиционална јуначка обележја. Његова основна одлика, која ће касније постати карактеристична за све југословенске јунаке, из познијих циклуса, јесте патриотизам, безгранична самопожртвованост и спремност да у сваком трену дâ живот за отаџбину. За певача подвиг постаје прави подвиг само када служи отаџбини.

Песме, будући да су поникле у народу и да изражавају његове тежње, нису могле а да не дају своје објашњење (макар оно било простодушно и наивно) тако важног историјског догађаја као што је Косовска битка.

Међу узроцима који су довели до српскога пораза песме наводе издају, при чему за њу одлучно везују име Вука Бранковића, једнога од учесника битке на Косову пољу, који се, у стварности, управо дуже од других супротстављао турској најезди. Овај је мотив у извесној мери настао из осећања националног поноса, који није допуштао да се призна чињеница пораза без таквих посебних оклоности, али је у таквој ситуацији ипак био садржан добар део истине, јер су управо раздори међу феудалцима поткопали српску државу. Песме истичу војну премоћ Турака – други узрок пораза. Хиперболички се приказује турска сила:

 

„Сви ми да се у со прометнемо,

Не би Турком ручка осолили.”

 

Тако говори Иван Косанчић Милошу Обилићу пред битку. Турака је толико да су:

 

„Бојна копља као чарна гора,

Све барјаци као и облаци,

А чадори као и сњегови;

 

Да из неба плаха киша падне,

Ниђе не би на земљицу пала,

Већ на добре коње и јунаке.”

 

(Косанчић Иван уходи Турке)

 

Косовске песме прожете су духом безграничне оданости отаџбини, што је нарочито дошло до изражаја у ликовима кнеза Лазара, Милоша Обилића и Стевана Мусића […].

Николај Иванович Кравцов

 

Превео са руског: Новица Петковић

 

Извор: Кравцов 52000: Николај Иванович Кравцов, „Српски еп” [превео са руског Н. Петковић], у: СЕРБИА : српски народ, српска земља, српска духовност у делима страних аутора : песме и поеме, приповетке, романи, драме, путописи, беседе, дневници, мемоари, есеји, писма, записи [одабрали и приредили: Р. Дамјановић, Н. Томић и С. Ћосић], Београд: „Итака”, стр. 71–72.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

grbic
Претходни чланак

Рођен је писац, историчар и професор Манојло Грбић

800px-121_Crkva_sv._Ilije_u_Vranicu_-_grob_Pavla_Popovica
Наредни чланак

Умро је устаник и дипломата Павле Поповић