Од путујућих трупа до врхунских домета

Позориште око 1905

 Позоришни живот у Сомбору започео је крајем 18. века, од када постоје записи о гостовањима, али и о забранама појединих представа, најчешће немачких путујућих позоришних трупа. Двадесетих и тридесетих година 19. века у Сомбору се приказују  позоришне представе на мађарском језику, а у сомборској Препарандији радило је Српско дилетантско позориште, које је у марту 1840. г. извело Стеријину драму „Светислав и Милева“. У марту 1850. г. основано је Друштво српског позоришта, које ће, за кратко време свог постојања, извести десетак представа, а од 1860. у граду је поново радило Српско дилетантско позоришно друштво.

Друштво за изградњу позоришта у Сомбору основано је 1877. године, а позоришна зграда у класицистичком стилу, са обележјима еклектицизма, сазидана је до краја новембра 1882. године, када је у њој приказан и први позоришни комад. Након четири године Друштво је позоришну зграду пренело у власништво града. Како град није имао своје професионално позориште, зграда је уступана гостујућим српским, мађарским и немачким позориштима (новосадско Српско народно позориште одиграло је у Сомбору, од 1863. до 1914. године, 864 представе, односно највећи број представа након Новог Сада). Статус плаћеног градског службеника у то време имао је „бина-мајстор“, задужен за бригу о позоришној згради, инвентару и гардероби.

Увек пуно позориште

Прва преуређења унутрашњости позоришне зграде и сале која је имала седишта и ложе у партеру и на балкону,  урађена су већ током прве деценије 20. века. Истовремено је сомборски сликар Лајош Штајнер урадио нацрт унутрашњег украшавања позоришта, а сомборски молер Ђорђе Ђура Славковић је израдио и данас препознатљиву декорацију са музама (на таваници изнад гледалишта).  Током 1928. г. поправљен је кров позоришне зграде, а између 1936. и 1938. г. зграда и сцена су, према плановима инж. Светозара Кротина, детаљно обновљене (уређени су фоајеи и уведено централно грејање, а уместо средишњег дела горњих ложа начињено је гледалиште на балкону).

Поглед са бине

Први професионални градски позоришни ансамбл настао је из  Дилетантског позоришта које је после Другог светског рата основао Градски културно-просветни савет, а прва представа „Палтон Кречет“ руског писца Александра Корњечука изведена је 7. септембра 1946. године. Установа је мењала имена (Окружно аматерско позориште, Окружно народно позориште, Градско народно позориште, а од 1952. г. Народно позориште), али позоришни живот од њеног оснивања више није прекидан, а временом је, захваљујући врсним управницима ове куће Жиги Јасеновићу и Николи Пеци Петровићу, постала једно од најугледнијих професионалних позоришта у земљи. До сада је у сомборском Народном позоришту изведено преко 500 премијера, а знатан број представа режирали су најпознатији српски редитељи, међу којима су били и они који су овде начинили своје прве позоришне кораке. Током скоро седам деценија постојања сомборско Народно позориште извело је знатан број представа на гостовањима, како по другим градским позориштима у земљи, тако и приликом бројних гостовања ван земље. Освојен је и завидан број највиших позоришних награда, а поједине сомборске представе имале су култни карактер за позоришну публику широм земље. Од 1993. г. у сомборском Народном позоришту одржава се, на завршетку сезоне, тродневни фестивал „Позоришни маратон“.

Проширење и реновирање зграде сомборског позоришта започето је крајем седамдесетих година 20. века, а завршено на стогодишњицу њеног постојања, 1982. године.