Народни музеј Зајечар, је основан  1951. године, одлуком Градског народног одбора општине Зајечар. Зграда у којој се налази саграђена је 1927. године и припадала је Војној установи за пројектовање путева. Садашња изложбена поставка отворена је 2010. године. Радећи на овој поставци, стручни тим музеја ставио је нагласак на културна блага која „зајечарски музеј издваја од других музеја у Србији”.1  Као установа комплексног типа, музеј има више стручних одељења. У његовом склопу налазе се и Радул бегов конак, Турска воденица, Задужбина Николе Пашића и археолошко назалиште Феликс Ромулијана.

iu_6Археолошка поставка

Узбудљив сусрет са оригиналима

Највеће драгоцености  у поставци музеја потичу с Феликс Ромулијане и изложене су у посебној галерији. У простору који изванредно дочарава амбијент палате посетиоци се сусрећу са оригиналним делима која и после седамнаест векова снажно зраче лепотом: мозаиком Дионис на гозби, Лавиринтом, Венаторима…  Један од најимпресивнијих налаза са Ромулијане – глава цара Галерија од скупоценог египатског порфира – заузима почасно место у збирци.

У одвојеном изложбеном простору археолошког одељења представљен је историјат истраживања Ромулијане са макетама које детаљно приказују изворни изглед палате и комплекс на брегу Магура. У витринама су изложени и предмети који говоре о обичном, свакодневном животу царске палате. Поставку употпуњује нумизматичка збирка у којој се налази новац откривен на Ромулијани, као и витрине у којима су изложени вредни архолошки налази са других локалитета од праисторије до средњег века.

Историјска поставка

Untitled-1Приче о упечатљивим личностима и догађајима

Одељење историје приредило је несвакидашњу изложбену поставку која нагласак ставља на истакнуте личности које су „својим радом и делом превазишли локалне оквире, попут Николе Пашића, Ђорђа Генчића, Антонија Антића…”2  Тимочка крајина дала је читаву плејаду политичара који су снажно и трајно обележили историју модерне Србије. Простор у изложбеној поставци је, такође, посвећен кључним историјским догађајама. На борбу за ослобођење од Турака, између осталог, подсећа богата колекција јатагана, кубура и пушки, Тимочка буна представљена је оригиналним документима, илустрацијама, фотографијама… Посебно место припало је динамичној привредној историји града.

„Од средине 90-их година, Зајечар је почео активно да ради на враћању запостаљеног и заборављеног Пашића у српску националну свест. Сакупљена је изузетно вредна збирка његових фотографија, рукописа, личних предмета и поклона које је добијао као председник владе.”3  Део колекције посвећене Николи Пашићу изложен је у музеју, а део се може видети у посебном изложбеном простору Задужбине. 

 

Етнолошка поставка

Расцветала ружа „етно” ветрова

Подручје источне Србије је етнички разнолико и зато је „једно од најинтересантнијих на Балкану. Ужа околина Зајечара простор је сусретања разнородних етничких група које се од ове тачке пружају на различите стране света…”4 На простору од тридесетак километара у пречнику живе Торлаци, Мацаци, Изворци, Косовци, Власи Унгурјани, Власи Царани, те две групе Цигана – Турски Цигани ковачи и Влашки Цигани коритари. Ово етничко шаренило почело је да се обликује у османско доба, када су у таласима пристизали досељеници са  Старе планине, из долине Јужне Мораве и Вардара, из средње Бугарске, са Косова, из Баната и Влашке низије.

Све етничке групе представљене су у изложбеној поставци живописних и оригиналнх народних ношњи. Кроз старе фотографије и збирку предмета који су се користили у свакоденвом животу дочаран је живот народа овог краја. Етнолошка збирка музеја у Зајечару је једна од већих у Србији: „По броју предмета и њиховој лепоти посебно се могу истаћи колеције преслица, накита, појасева, чарапа, рукавица и кецеља.”5 Грађанска ношња и успомене на варошке обичаје представљене су у посебној изложбеној целини названој „Живот Зајечара у 19. и 20. веку.”

Untitled-4Поставка историје уметности

Југословенска, српска и завичајна збирка 

Postavka istorija 20. vek

Поставка историја 20. век

Одељење Историје уметности од 70-их година прошлог века „прикупља на само дела југословенских односно српских стваралаца, актера савремених кретања у ликовној и примењеној уметности, већ посебну пажњу придаје делима завичајних уметника…”6 У завичајној збирци богатством се издвајају радови Душана Адамовића, професора цртања у градској Гимназији, као и дела руског емигранта Анатолија Бајева. Значајно место заузимају и радови грнчара Велимира Ђорђевића, Крстомира Миловановића, сликара и сценографа зајечарског позоришта, Григорија Саркиса –Бека, такође руског емигранта, Велизара Србљановића и других.

Музеј поседује веома вредну и обимну збирку југословенских и српских ликовних стваралаца, као и мању колекцију икона и копија фресака из Богородичине цркве у Доњој Каменици.

 


1 Мр Маја Живић, Народни музеј Зајечар, кроз збирке и поставке, Зајечар, 2011

2 Јелица Илић, Народни музеј Зајечар, кроз збирке и поставке, Зајечар, 2011

3 Јелица Илић, Народни музеј Зајечар, кроз збирке и поставке, Зајечар, 2011

4 Др Дејан Крстић, Народни музеј Зајечар, кроз збирке и поставке, Зајечар, 2011

5 Ибид

6 Нина Погарчић, , Народни музеј Зајечар, кроз збирке и поставке, Зајечар, 2011

Српски Легат

Српски Легат

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

RBK sredinom XX veka
Претходни чланак

Нај@Зајечар - Радул-бегов конак

Енглеска кућа
Наредни чланак

Нај@Зајечар - Доброчинитељи из Енглеске