АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

Народна веровања и предања: ЗВЕЗДЕ

Веровања нашег народа о звездама највећим делом су још заједничка словенска и индоевропска; извесни елементи дошли су из оријенталне и хеленистичко-византијске астрологије и магије. О персонификацији њиховој може евентуално бити говора само у митовима и скаскама; али су оне, као и код старих народа, често сматране за жива бића.

Код Грка сматране су звезде за жива бића (отуда „зодијак”); римска схватања лепо је изнео Овидије: „Ниједна област неће бити без љубавника, јер звезде и ликови богова држе небески свод.”

 

Свеће на небу

У нашим народним приповеткама звезде се купају, и тај мотив свкако је врло стар, јер је познат и другим Словенима, а такође и старим народима. У причи једна митска девојка има посао да „буди звезде”. Познат је и мотив консултовања звезда у приповеткама типа Змија младожења.

Врло су у нашем народу раширена веровања о вези људскога живота и извесне одређене звезде. Звезде су „горуће свеће” и има их колико и народа на земљи. Чим се дете роди, добије своју звезду; кад звезда утрне, онда човек мре. Зато се каже: родио се под срећном или несрећном звездом… „Више светлеће су звезде владарске, за њима богаташке, а оне што помало шкиље су фукарске.” Ова веровања позната су била још у старом веку… Аристофан такође прави разлику између богатих и сиротих звезда.

С друге стране, постоји веровање у претварање човека после смрти у звезду. Такво веровање постојало је још код старих Сумерана и Вавилоњана, код Грка и других народа… Трагове таквог схватања имамо можда у веровању нашег народа да, кад се звезда „пролије”, значи да је нека душа утекла из пакла.

Култ звездама није вероватан. Занимљиво је да се у Срему, о Божићу, меси колач који се зове Влашићи. Понеки старији људи у Црној Гори прекрсте се кад угледају Даницу или Влашиће… Утолико већи значај имале су звезде у магији. Оне имају јаку примену у љубавним враџбинама; с обзиром на то да такву магију нарочито практикују босански муслимани, могло би се закључити да је она оријенталног порекла.

Звезде имају такође велики значај у дивинацији. У Вишњићевој песми Почетак буне против дахија хватају дахије звезде у тепсију с водом да би видели своју судбину… Необичне појаве у вези са звездама увек су злонамење. Пред смрт Сењанина Ива уснила је његова мајка како су „ђе звијезде крају прибјегнуле, а Даница крвава ижљегла” (Вук, Пјесме). И ова представа старинска је, и астролошког порекла. Упор. сличну појаву пред смак света у Јеванђељу по Матеју.

Даница и Влашићи

Број небеских тела за које се наш народ интересовао ограничен је! Од планета, Даница, до сазвежђа Влашићи, штапци, Кумовска слама, па онда „репате” звезде и звезде падалице. Као и други народи, и Срби су се за поједине звезде интересовали и из практичних разлога – по њима одређивали су доба ноћи: „Па погледај чистом ведром небу, Је л’ Даница на истоку звезда, је ли нама путовати време” (Вук, Пјесме). По Влашићима народ означује доба ноћи и доба године с обзиром на пољске радове: „Влашићи кад се угледају почиње орање и сејање.”

Наш народ, као и Мисирци, Грци, Римљани, није знао да су Вечерњача и Зорњача једна иста звезда; он се интересовао само за Зорњачу, Даницу. У српској народној поезији има Даница веома угледно место; ту је она символ савршене лепоте и отмености; ту се она често и персонификује… У народним схватањима може се осетити и извесни антагонизам између Данице и осталих звезда.

Међу сазвежђима нарочито угледно место имали су Влашићи (Плајаде). Они се радо персонификују као младићи, седморо браће, и чак имају и своја засебна имена, исто онако као и код Грка и Римљана, с том разликом што су они код класичних народа девојке, а код нас су мушкарци. О постанку Влашића причају се код нас многе скаске. Према једној скаски из Босне, Влашићи су били момци који су једној жени отели јединицу кћер: жена је жалила и непрестано плакала, док се Богу није досадило, па прикује отмичаре на небу, „да их свет спомиње доклен буде света”. У јужној Србији причају да су Влашићи били овчари – деца коју су Турци поклали… Влашићи су били седам вила, које су у почетку света ишле по земљи, певале и играле, док нису премештене на небо.

 

Кумова слама и падалице

Највећи углед у религији и митологији, код нас и код других народа, имала је Кумовска слама. Кумовска слама постала је на тај начин што је „кум од кума украо бреме сламе, па како га је носио, слама испадала и просипала се путем”, па је тако „Бог оставио на небу за вјечни спомен” (Вук, Рјечник). Мотив је словенски, познат и Бугарима, а Грцима само где су били под словенским утицајем.

Што се поменуто сазвежђе идентификује са просутом сламом и тим именом и назива то је ствар која је позната и другим народима, али зашто се та слама назива код нас кумовском? Према веровању које је заједничко многим народима, нарочито индоевропским, Кумовска слама је пут којим душе иду на небо. На томе своме путу на небо, или уопште на онај свет, душе по правилу имају и свога вођу: такав је у данашњим веровањима Свети архангел Михаило, и Свети Јован. У старим веровањима такви су били Хермес, Јама, Водан и наш Дабог; дакле, наши познати божански кумови, и по њима се споменуто сазвежђе и назива Кумовском сламом.

За репате звезде, комете, верује наш народ да предсказују рат или помор. И ово веровање врло је старо… Звезде падалице разликује наш народ (као и други народи) од метеора. Кад се таква звезда види, значи да је роб утекао из тамнице, и у том случају треба или ћутати или пропратити речима које ће робу обезбедити бекство, а нипошто се не зачудити, јер чуђење онемогућава сваку акцију.

 

(В. Ч.)

 

Сестре Сунца и Месеца

По народном веровању, на небу има онолико звезда колико има људи на земљи, јер сваки човек има своју звезду, која се јави када се он роди, а угаси када умре. Како дете расте, тако расте и његова звезда. Када људи путују, с њима путују и њихове звезде, а када људи спавају, оне стоје и гледају на њих…

У фолклору звезде се јављају као митска бића, понекад као сестре Сунца и Месеца, удају се, играју и у изворима купају.

(Ш. К.)

 

Звијезда

Ковати или подизати кога у звијезде.

Ударио га по звијезди, тј. по челу.

Град некакав: О Иване, од Звијезде града.

(Вук, Рјечник)

 

Извор: Чајкановић / Софрић Нишевљанин 2011: Веселин Чајкановић и Павле Софрић Нишевљанин, Сунце, месец, липа, босиљак… : у народним веровањима и предањима, Београд: Српска књижевна задруга, стр. 28–30.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

vojni_arhiv_header_cir_2019
Претходни чланак

Основан је Војни aрхив

obradovic
Наредни чланак

Умро је историчар Дејан Обрадовић