АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

Народна веровања и предања: ГЛОГ

Weissdorn (crataegus oxyacantha). Глог.

Реч је прасловенска.

 

ПРОТИВ ВАМПИРА

 

Најмоћнији апотреопејон (амајлија, средство за заштиту против вампира и вештица), и злих демона уопште, ма у ком се облику јављали. „Без глогова коца ништа му бити не може”, каже се у Вуковим пословицама о неком коме је тешко дохакати. Ноћу треба понети собом глогов штап и тада се не треба бојати ничега.

У првом реду глог је популарно оружје у борби противу вампира. Кад се вампир ископа из гроба, он се по правилу „убија”, пробада глоговим коцем… Довољан је и сам глогов трн да се вампир уништи или отера… Глогова грана мора се иза мртваца држати у кући макар само једну ноћ. Да се мртвац не би повампирио, забадају му се у гроб глогови шиљци… Да вампир не би ушао у кућу, на сва врата и прозоре треба метнути прутић црнога глога или затворити спољна кућна врата глоговим коцем…

Од глога се плаше и њиме се терају и други зли демони. Ту су, у првом реду, демони болести… Када се појави каква епидемија, сва чељад из куће дâ своје тканице бајалици, па их она једне на друге настави, закачи за кућна врата, па онда растегне, и докле дођу, на том месту побије у земљу глогов колац, па се окрене западу и каже: „До коца дошла (болест), а колац не прешла!” На сличан начин глоговим коцем тера се и падавица… Глогом се терају и змије.

Црни глог се врло често ушива у амајлије у виду крстића или љуспица да би се дете одржало или да га не би напао вампир… Из бајања и врачања са глогом јасно се види да је глог сматран као дрво сеновито. На њему бораве демони који су у стању да пошаљу болест.

Глогу се приносе жртве. Жртвом се сматра један поступак познатог српског јунака из Првог устанка, Васе Чарапића: кад је он, хајдукујући, видео у пролеће на Авали први глог како је олистао, извадио је цванцик и даривао га… Глог се понекад назива светим дрветом.

Да глог може бити сеновит, даје се наслутити из једног обичаја из источне Србије. Жена која нема деце а жели да их добије треба да се пре сунца окупа у води са које се напио жути бик и у коју су стављена три зрна глога, и после тога једно зрно поједе да би зачела.

У митологији глог може имати космички значај. Сва земља стоји на гранама великог глога, и за тај глог везан је велики црни пас. Тај пас једнако глође глог, па кад га скоро сасвим преглође, он стане вући из све снаге да би га преломио. Тако настаје земљотрес. Али земља ипак не пропадне, јер онда Свети Петар прекрсти штапом, и глог опет постане цео.

(В. Ч.)

 

ПОД ГЛОГ СЕ СКЛАЊА ОД ГРОМА

 

У заклињању „говори се мјесто Бог: глога ми!” По народном веровању глог има мађијску, у првом реду заштитну моћ. У гвожђа са глоговом дашчицом може се ухватити ђаво. Глог штити од вампира и вукодлака, од море и вештица. Вампир (вукодлак) уништава се глоговим коцем или глоговом главњом. Да се мртвац не би повампирио, „забоду му у пупак иглу или трн од црног глога”. Глогов трн ставља се на покојника. У ваљевској Подгорини макар једну ноћ после мртаваца мора се држати глогова грана у кући за вратима. Глогов колац или трн негде се стално држи у кући због вештица…

Под глог се склања од грома.

(Ш. К.)

 

ГЛОГ

Не може му ништа бити без глогова коца.

(Вук, Рјечник)

 

Извор: Чајкановић / Софрић Нишевљанин 2011: Веселин Чајкановић и Павле Софрић Нишевљанин, Сунце, месец, липа, босиљак… : у народним веровањима и предањима, Београд: Српска књижевна задруга, стр. 56–58.

 

 

Print Friendly, PDF & Email
Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Previous post

Умро је глуац Божидар Боле Стошић

Next post

Умро је сликар Коста Брадић