AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivosti

Narodna verovanja i predanja: GLOG

Weissdorn (crataegus oxyacantha). Glog.

Reč je praslovenska.

 

PROTIV VAMPIRA

 

Najmoćniji apotreopejon (amajlija, sredstvo za zaštitu protiv vampira i veštica), i zlih demona uopšte, ma u kom se obliku javljali. „Bez glogova koca ništa mu biti ne može”, kaže se u Vukovim poslovicama o nekom kome je teško dohakati. Noću treba poneti sobom glogov štap i tada se ne treba bojati ničega.

U prvom redu glog je popularno oružje u borbi protivu vampira. Kad se vampir iskopa iz groba, on se po pravilu „ubija”, probada glogovim kocem… Dovoljan je i sam glogov trn da se vampir uništi ili otera… Glogova grana mora se iza mrtvaca držati u kući makar samo jednu noć. Da se mrtvac ne bi povampirio, zabadaju mu se u grob glogovi šiljci… Da vampir ne bi ušao u kuću, na sva vrata i prozore treba metnuti prutić crnoga gloga ili zatvoriti spoljna kućna vrata glogovim kocem…

Od gloga se plaše i njime se teraju i drugi zli demoni. Tu su, u prvom redu, demoni bolesti… Kada se pojavi kakva epidemija, sva čeljad iz kuće dâ svoje tkanice bajalici, pa ih ona jedne na druge nastavi, zakači za kućna vrata, pa onda rastegne, i dokle dođu, na tom mestu pobije u zemlju glogov kolac, pa se okrene zapadu i kaže: „Do koca došla (bolest), a kolac ne prešla!” Na sličan način glogovim kocem tera se i padavica… Glogom se teraju i zmije.

Crni glog se vrlo često ušiva u amajlije u vidu krstića ili ljuspica da bi se dete održalo ili da ga ne bi napao vampir… Iz bajanja i vračanja sa glogom jasno se vidi da je glog smatran kao drvo senovito. Na njemu borave demoni koji su u stanju da pošalju bolest.

Glogu se prinose žrtve. Žrtvom se smatra jedan postupak poznatog srpskog junaka iz Prvog ustanka, Vase Čarapića: kad je on, hajdukujući, video u proleće na Avali prvi glog kako je olistao, izvadio je cvancik i darivao ga… Glog se ponekad naziva svetim drvetom.

Da glog može biti senovit, daje se naslutiti iz jednog običaja iz istočne Srbije. Žena koja nema dece a želi da ih dobije treba da se pre sunca okupa u vodi sa koje se napio žuti bik i u koju su stavljena tri zrna gloga, i posle toga jedno zrno pojede da bi začela.

U mitologiji glog može imati kosmički značaj. Sva zemlja stoji na granama velikog gloga, i za taj glog vezan je veliki crni pas. Taj pas jednako glođe glog, pa kad ga skoro sasvim preglođe, on stane vući iz sve snage da bi ga prelomio. Tako nastaje zemljotres. Ali zemlja ipak ne propadne, jer onda Sveti Petar prekrsti štapom, i glog opet postane ceo.

(V. Č.)

 

POD GLOG SE SKLANJA OD GROMA

 

U zaklinjanju „govori se mjesto Bog: gloga mi!” Po narodnom verovanju glog ima mađijsku, u prvom redu zaštitnu moć. U gvožđa sa glogovom daščicom može se uhvatiti đavo. Glog štiti od vampira i vukodlaka, od more i veštica. Vampir (vukodlak) uništava se glogovim kocem ili glogovom glavnjom. Da se mrtvac ne bi povampirio, „zabodu mu u pupak iglu ili trn od crnog gloga”. Glogov trn stavlja se na pokojnika. U valjevskoj Podgorini makar jednu noć posle mrtavaca mora se držati glogova grana u kući za vratima. Glogov kolac ili trn negde se stalno drži u kući zbog veštica…

Pod glog se sklanja od groma.

(Š. K.)

 

GLOG

Ne može mu ništa biti bez glogova koca.

(Vuk, Rječnik)

 

Izvor: Čajkanović / Sofrić Niševljanin 2011: Veselin Čajkanović i Pavle Sofrić Niševljanin, Sunce, mesec, lipa, bosiljak… : u narodnim verovanjima i predanjima, Beograd: Srpska književna zadruga, str. 56–58.

 

 

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

bole
Prethodni članak

Umro je gluac Božidar Bole Stošić

kosta-bradic
Naredni članak

Umro je slikar Kosta Bradić