AktuelnostiDa se ne zaboraviZanimljivosti

Narodna verovanja i predanja: BOŽUR

Pfingstrose (paeonia femina). Božur.

božurak, brozgva, devetak, duhovska ruža,

kraljev cvet, krenik, kurjak, mačur, pivonka

 

Cvet iz krvi

O postanku božura pričaju se razne skaske. Po jednoj, božur je bio najpre bele boje, ali je na Kosovu od krvi srpskih junaka dobio crvenu boju, i posle se kao crven cvet svuda raširio. U okolini Ćustendila nalazi se crkva Spasovica, oko koje ima mnogo božura: za taj božur priča se da je ponikao iz pomešane krvi Srba i Bugara, koji su se tu nekada sukobili. Najzad, za božur na Dobriču, u topličkom okrugu, koji je različite boje, priča narod da je postao posle jedne velike bitke, u kojoj su se borile različite „vere”: crni božur postao je od ciganske krvi, plavi od turske, a crveni od srpske.

Božur ima u sebi izvesnu supernormalnu snagu (tome je svakako mogla doprineti i narodna etimologija koja njegovo ime dovodi u vezu sa „bog”). Kad bi, uoči Vidovdana, polazila čeljad iz kuće na oro, domaćin bi svakome predao po struk božura i rekao: „Da budeš kao ovaj cvet crven i jak.” – „Komu svet mrca pred očima, da pije seme božurovo pređe sunčeva istoka i da ga nosi kod sebe i vode i na svako mesto dobro je” – narodni lek. Božur se nosi o vratu kao sredstvo protiv padavice, ludila, promuklosti i vratobolje.

(V. Č.)

 

Cvet na kalpaku ratnika

Po Pliniju, Peon, lečnik bogova, prvi pronađe ovu biljku, i otuda se ona prozove peonija. Teofast, učenik Aristotelov, veli da božurovo semenje i korenje treba noću brati, jer ako bi ga čovek danju brao, onda bi mu detlić isklao oči, pošto ova ptica ima posebnu simpatiju prema ovoj biljci. Apulej u svome delu o sili biljaka tvrdi da je božur pouzdan lek protiv ludila.

Božur je kod nas poznat od nezapamćenih vremena kako po baštama tako i u narodnom pesništvu. Kosovska tradicija o njemu navodi nas na pretpostavku da su naši srednjovekovni vitezovi njime kitili svoje šlemove i kalpake… Narodno predanje izlaže kako je naš narod u prva vremena svake godine na samom Kosovu polju činio pomen poginulim junacima na Vidovdan. Pošto Turci zabrane ovakav, javan, gromadan pomen, to se ovaj ograniči samo na crkvu, ali se narod tajom ipak skupljao uoči Vidovdana na Kosovu…

Vredno je spomenuti i ovo mesto iz naših narodnih pesama:

Pod ružom je božur cvet,

Pa govori božur cvet:

Oj ti, ružo rumena,

Da je meni miris tvoj,

Na mnogo bih dospeo:

Junacima za kalpak,

Devojkama za kosu,

Nevestama u nedra.

(Niševljanin)

 

 

BILJKE IZ KRVI

Božur je poljska biljka, sa cvetom u obliku ruže tamnocrvene boje. U narodu je odomaćen arapski naziv. Po grčkom mitu, iz krvi Adonisa, koji je poginuo u lovu, nikle su rumene ruže. Staro sirijsko predanje, po kome je iz krvi sirijskog božanstva Atisa nikla ljubičica, preneto je u Egipat, otuda u Grčku, a od Grka su ga primili Srbi: kosovski božuri nikli su iz prolivene krvi kosovskih junaka 1389. Po narodnoj pesmi, brat je nevinu sestru rastrgao u polju: gde su njene kapi krvi pale, tu je niklo smilje o bosilje.

(P. Ž. P.)

 

BOŽUR

Planina u Hercegovini blizu Jeleča.

(Vuk, Rječnik)

 

 

Izvor: Čajkanović / Sofrić Niševljanin 2011: Veselin Čajkanović i Pavle Sofrić Niševljanin, Sunce, mesec, lipa, bosiljak… : u narodnim verovanjima i predanjima, Beograd: Srpska književna zadruga, str. 33–36.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Screenshot_5
Prethodni članak

U POČETKU BEŠE REČ

SJZ
Naredni članak

Zašto se kaže: ZVEZDANI TRENUTAK