АктуелностиДа се не заборавиЗанимљивости

Народна веровања и предања: БОЖУР

Pfingstrose (paeonia femina). Божур.

божурак, брозгва, деветак, духовска ружа,

краљев цвет, креник, курјак, мачур, пивонка

 

Цвет из крви

О постанку божура причају се разне скаске. По једној, божур је био најпре беле боје, али је на Косову од крви српских јунака добио црвену боју, и после се као црвен цвет свуда раширио. У околини Ћустендила налази се црква Спасовица, око које има много божура: за тај божур прича се да је поникао из помешане крви Срба и Бугара, који су се ту некада сукобили. Најзад, за божур на Добричу, у топличком округу, који је различите боје, прича народ да је постао после једне велике битке, у којој су се бориле различите „вере”: црни божур постао је од циганске крви, плави од турске, а црвени од српске.

Божур има у себи извесну супернормалну снагу (томе је свакако могла допринети и народна етимологија која његово име доводи у везу са „бог”). Кад би, уочи Видовдана, полазила чељад из куће на оро, домаћин би свакоме предао по струк божура и рекао: „Да будеш као овај цвет црвен и јак.” – „Кому свет мрца пред очима, да пије семе божурово пређе сунчева истока и да га носи код себе и воде и на свако место добро је” – народни лек. Божур се носи о врату као средство против падавице, лудила, промуклости и вратобоље.

(В. Ч.)

 

Цвет на калпаку ратника

По Плинију, Пеон, лечник богова, први пронађе ову биљку, и отуда се она прозове пеонија. Теофаст, ученик Аристотелов, вели да божурово семење и корење треба ноћу брати, јер ако би га човек дању брао, онда би му детлић исклао очи, пошто ова птица има посебну симпатију према овој биљци. Апулеј у своме делу о сили биљака тврди да је божур поуздан лек против лудила.

Божур је код нас познат од незапамћених времена како по баштама тако и у народном песништву. Косовска традиција о њему наводи нас на претпоставку да су наши средњовековни витезови њиме китили своје шлемове и калпаке… Народно предање излаже како је наш народ у прва времена сваке године на самом Косову пољу чинио помен погинулим јунацима на Видовдан. Пошто Турци забране овакав, јаван, громадан помен, то се овај ограничи само на цркву, али се народ тајом ипак скупљао уочи Видовдана на Косову…

Вредно је споменути и ово место из наших народних песама:

Под ружом је божур цвет,

Па говори божур цвет:

Ој ти, ружо румена,

Да је мени мирис твој,

На много бих доспео:

Јунацима за калпак,

Девојкама за косу,

Невестама у недра.

(Нишевљанин)

 

 

БИЉКЕ ИЗ КРВИ

Божур је пољска биљка, са цветом у облику руже тамноцрвене боје. У народу је одомаћен арапски назив. По грчком миту, из крви Адониса, који је погинуо у лову, никле су румене руже. Старо сиријско предање, по коме је из крви сиријског божанства Атиса никла љубичица, пренето је у Египат, отуда у Грчку, а од Грка су га примили Срби: косовски божури никли су из проливене крви косовских јунака 1389. По народној песми, брат је невину сестру растргао у пољу: где су њене капи крви пале, ту је никло смиље о босиље.

(П. Ж. П.)

 

БОЖУР

Планина у Херцеговини близу Јелеча.

(Вук, Рјечник)

 

 

Извор: Чајкановић / Софрић Нишевљанин 2011: Веселин Чајкановић и Павле Софрић Нишевљанин, Сунце, месец, липа, босиљак… : у народним веровањима и предањима, Београд: Српска књижевна задруга, стр. 33–36.

Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

Screenshot_5
Претходни чланак

У ПОЧЕТКУ БЕШЕ РЕЧ

СЈЗ
Наредни чланак

Зашто се каже: ЗВЕЗДАНИ ТРЕНУТАК