Куће и зграде

Најстарије Савамалске куће: Кућа у улици Гаврила Принципа 35

„Кућа породице Најдановић“ налази се на углу улица Каменичке и Гаврила Принципа у Београду. Саграђена је пре  регулације Савамале 1834. године и оснивања српске престонице за време кнеза Милоша Обреновића. „Важне“ куће овог подручја у то време грађене су на „ћошку“ па је тако и кућа Најдановића на углу. У њој је прво живела породица турског лекара ећима Ибрахима све до  1830. године када је донет Хатишериф којим је Порта предала Београдску варош Србима на управу. По једној од његових одредби сваком Србину је дато право да може од Турака да купи непокретна добра уколико су ван војних утврђених градова, па је тако ећим кућу продао Илији Маргетићу, високом државном чиновнику у Главној београдској управи и отишао за „Турску“ (Ниш). Пошто је Илија имао сопствену кућу и неколико имања, нову купљену у улици Гаврила Принципа 35 дао је под закуп Димитрију Најдановићу, трговцу из Македоније. Одредба султановог Хатишерифа о откупу имања и кућа је у то време привукла велики број немуслиманског становништва у Београд. Срби су највише турских поседа купили у Савамали и Палилули. Простор данашње Савамале било је првобитно имање кнеза Милоша Обреновића који га је на поклон добио од Марашлије Али-Паше, заповедника београдске тврђаве и града.

Породица Најдановић је у кући живела од 1883. године када је потом постала власник и куће и имања које су откупили од Илије Маргетића. Код већине варошких кућа становање је било на спрату, а приземље је служило за трговину или угоститељство, па је тако у кући Најдановића у приземљу била кафана „Најдановић“. Чест гост кафане био је босански књижевник, политичар и револуционар Петар Кочић који се као ђак Прве београдске гимназије хранио у кафани код Најдановића, али ту и писао своје прве есеје. Зато није случајно што су се у овом крају окупљали многи босански револуционари и трговци. У знак сећања на њега, кафана је неко време носила назив „Петар Кочић“, а једна од улица у близини носи назив Босанска. Некада се у Савамали налазила и чувена гостионица „Босна“. После Другог светског рата носила је назив „Два бела голуба“. Након смрти Димитрија Најдановића 1950. године кућу је наследио његов син Јован Најдановић, адвокат који је у њој отворио своју адвокатску канцеларију.

JovanNajdanovic

Један од власника, адвокат Јован Најдановић

*****

По конструкцији и стилу објекат је данас редак пример сачуваних турских кућа на спрат и типичан пример архитектуре која је била распрострањена у градовима Србије све до

Изглед куће породице Најдановић, прва половина 20. века

Изглед куће породице Најдановић, прва половина 20. века

краја прве половине 19. века. Ка улици Гаврила Принципа фасада има карактеристичан еркер препознатљив елемент на кући балканско-оријенталног типа. Уобичајени део турских кућа је диванхана окренута ка дворишту, врста отвореног трема који је служио ка веза са баштом. Иако је објекат данас већим делом измењен, сачувао је основни концепт из 19. века.

Кућа Најдановића заједно са Манаковом кућом у улици Гаврила Принципа по првобитној намени и изгледу припада истом стилу и периоду. Данас је од значаја за проучавање урбаног развоја Београда која је некада била саобраћајнице која је делила две различите урбане структуре: Стару варош у шанцу и нову српску варош која се управо тада успостављала у Савамали.

 

 

 

Изглед куће породице Најдановић, данас у 21 веку

Изглед куће породице Најдановић, данас у 21 веку

Српски Легат

Српски Легат

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

shs
Претходни чланак

Проглашена је Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца

Моника Селеш
Наредни чланак

Рођена је Моника Селеш