Bulevar Petra Bojovića

Glavna ulica bila je okružena ulicama Unutrašnje varoši (današnjeg „Venca“), koje su se slivale ka njoj ili su se pružale paralelno sa njom. U tom urbanom gradskom jezgru nalazila su se još neka od najvažnijih gradskih zdanja: Krušperova kuća, Grašalkovićeva palata, Crkva Svetog Trojstva, Gradska kuća, Gimnazija i druge školske zgrade, Tunerova zgrada, hotel „Lovački rog“, Crkva Svetog Jovana Preteče… Središte grada ozelenjeno je krajem 19. veka. Nekadašnji šančevi sa vodom, koji su opkoljavali Unutrašnju varoš, zatrpani su tokom druge polovine 19. i prve tri decenije 20. veka. Venac je do danas, najvećim delom, sačuvao svoj nekadašnji oblik i staru arhitekturu.

Bulevar Stepe Stepanovića

Iskusan esteta, znamenit somborski i srpski slikar Milan Konjović (1898-1993), poredio je i pronalazio sličnosti urbanih rešenja starog jezgra Sombora sa Parizom u kojem je godinama boravio: Venac oko njega je skoro savršen bulevar. U središtu Venca postoji izvesna, rekao bih, muzička ritmika. Kao što u muzici postoji glavni motiv, i kao što se iz njega razvijaju sporedni motivi, tako se u somborskom Vencu iz centra granaju „spoljne“ centrifugalne ulice. Ali kako se granaju? Nisu prave, svaka ima polukružni oblik, svaka krivuda. Ja to nazivam grljenje ulica. To grljenje Somboru daje intimnost, toplinu, ljupkost i to je zaista dragoceno. Cela kulturna tradicija Sombora može se objasniti tim pametnim, inteligentnim, savršenim i stručnim rešenjem njegovog Venca. U tom tlocrtu sve je predviđeno. Recimo, ulice ne izbijaju jedna na drugu, svaka je za nekoliko koračaja pomerena. tako se, dok čovek hoda jednim pravcem, uvek otvara novi vidik. Kroz Sombor se čovek ne kreće pravolinijski, uvek mora obilaziti, prelaziti, zalaziti… To razbija monotoniju, u tome ima humanosti. Osim toga, takav raspored ulica vrlo je praktičan: vetar nikad ne može udariti punom snagom kroz grad. Na sve se računalo. Plan Venca je radio pravi umetnik… Ja sam tek posle mog povratka iz Pariza otkrio kako je divan taj Sombor i još ga i dan- danas otkrivam i sve mu se više divim.

Panorama dela venca oko 1955