АктуелностиНАЈ@СОМБОР

Нај@Сомбор – Сомборски венац

NS_VenacPetraBojovica

Булевар Петра Бојовића

Главна улица била је окружена улицама Унутрашње вароши (данашњег „Венца“), које су се сливале ка њој или су се пружале паралелно са њом. У том урбаном градском језгру налазила су се још нека од најважнијих градских здања: Крушперова кућа, Грашалковићева палата, Црква Светог Тројства, Градска кућа, Гимназија и друге школске зграде, Тунерова зграда, хотел „Ловачки рог“, Црква Светог Јована Претече… Средиште града озелењено је крајем 19. века. Некадашњи шанчеви са водом, који су опкољавали Унутрашњу варош, затрпани су током друге половине 19. и прве три деценије 20. века. Венац је до данас, највећим делом, сачувао свој некадашњи облик и стару архитектуру.

Булевар Степе Степановића

Булевар Степе Степановића

Искусан естета, знаменит сомборски и српски сликар Милан Коњовић (1898-1993), поредио је и проналазио сличности урбаних решења старог језгра Сомбора са Паризом у којем је годинама боравио: Венац око њега је скоро савршен булевар. У средишту Венца постоји извесна, рекао бих, музичка ритмика. Као што у музици постоји главни мотив, и као што се из њега развијају споредни мотиви, тако се у сомборском Венцу из центра гранају „спољне“ центрифугалне улице. Али како се гранају? Нису праве, свака има полукружни облик, свака кривуда. Ја то називам грљење улица. То грљење Сомбору даје интимност, топлину, љупкост и то је заиста драгоцено. Цела културна традиција Сомбора може се објаснити тим паметним, интелигентним, савршеним и стручним решењем његовог Венца. У том тлоцрту све је предвиђено. Рецимо, улице не избијају једна на другу, свака је за неколико корачаја померена. тако се, док човек хода једним правцем, увек отвара нови видик. Кроз Сомбор се човек не креће праволинијски, увек мора обилазити, прелазити, залазити… То разбија монотонију, у томе има хуманости. Осим тога, такав распоред улица врло је практичан: ветар никад не може ударити пуном снагом кроз град. На све се рачунало. План Венца је радио прави уметник… Ја сам тек после мог повратка из Париза открио како је диван тај Сомбор и још га и дан- данас откривам и све му се више дивим.

Панорама дела венца око 1955

Панорама дела венца око 1955

 

 

 

Српски Легат

Српски Легат

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Mihajlo-pupin
Претходни чланак

Умро је научник Михајло Пупин

ZivkoPavlovic
Наредни чланак

Рођен је генерал, професор и академик Живко Павловић