Palata kao duhovno središte Carstva

Galarijeva Carska rezidencija građena je od 293. do 311. godine. Njena arhitektura ilustruje mit tog vremena o harizmatskom vladaru koji izvršava najveće podvige, uništava zlo, uvodi red i usrećuje celo čovečanstvo, a zatim se povlači na najveće visine, u teško pristupačno i blistavo mesto, odakle će motriti na zbivanja u svetu i bdeti nad svojim velikim delom.1
Odluku da sagradi Romulijanu Galerije je doneo posle pobede nad Persijancima, kad je nazvan novim Romulom i Aleksandrom Velikim i kad je nastala priča da ga je majka začela sa bogom rata Marsom. Kao drugi Romul i novi Aleksandar, Galerije je radi političke propagande odlučio da jednom velikom gradnjom obeleži mesto svog začeća i uzvisi svoju majku Romulu.
2 Čitav kompleks zapravo je jedan ogromni hram podignut u slavu Galerija i njegovog božanskog začeća.

Umetnička dela koja simbolizuju večnost

Palata, kao mesto na kojem će car provesti svoje poslednje godine i tu zauvek počivati, ispunjena je sjajem koji dolikuje božanskom vladaru. Glava koja je pronađena na lokalitetu pripadala je statui koja je prikazivala Galerija u natprirodnoj veličine sa Zemljinom kuglom u levoj ruci, i to u trenutku kad ga boginja pobede Viktorija kruniše trijumfalnom krunom… To je prikaz samouverenog imperatora, i to u porfiru, najtvrđem i najpostojanijem kamenu, koji uživa osobitu naklonost bogova, u čijoj je ruci ceo svet.3
Mozaici, reljefi i sklupture palate simbolizuju besmrtnost i pripovedaju o velikim delima mitskih junaka sa kojima se car poistovećuje. Najveći broj ukrasnih predmeta Romulijane vezan je za boga Dionisa, čija je mitska priča poslužila Galeriju za kreiranje mita o samom sebi. 4

Mozaici vrhunske izrade i lepote

Podni mozaici Romulijane predstavljaju vrhunski domet mozaičke umetnosti tog doba. Najlepši mozaik sa likom Dionisa jedinstven je među svim poznatim predstavama tog božanstva u svetu. Izuzetnim se smatra i mozaik gemetrijskog prikaza lavirinta kao i mozaik na kojem su prikazani lovaci na divlje zveri – Venatori. Mozaik Venatori ima posebno zanimljivu priču: on je prvi otkriven, samo nekoliko nedelja nakon početka iskopavanja u proleće 1953. godine. Kada je Josip Broz Tito 1961. godine došao u posetu Zaječaru, tadašnje rukovostvo donelo je odluku da mu daruje dragoceni mozaik. Tako su se Venatori sve do 1995. godine nalazili u Titovoj zbirci. Da nije bilo profesora Dragoslava Srejovića, mozaik bi i danas bio deo ove zbirke. Njegovim zalaganjem mozaik je vraćen Narodnom muzeju Zaječar i to je jedini predmet iz Titove zbirke koji je vraćen darodavcima.
Vizual: Glava, glob, mozaik Dionisa, Ventora, Lavirinta
 


1 Dragoslav Srejović, Ikonografija graditeljskog poduhvata rimskog imperatora Galerija u Gamzigradu, elektronsko izdanje, zajednički poduhvat TIA Janus i Ars Libri, Beograd 2001

2 Ibid.

3 Ibid.

4 Narodni muzej Zaječar, Car Galerije, internet prezentacija

Srpski Legat

Srpski Legat

Fondacija Srpski Legat je osnovana sa ciljem da svojim aktivnostima očuva istoriju, tradiciju i kulturu Srbije i podseti na lepe i svetle trenutke srpske istorije kako bi inspirisali sadašnje i buduće građane Srbije, njihovo dostojanstvo i nacionalne vrednosti koje su vremenom potisnute i delimično zaboravljene.

Magure
Prethodni članak

Naj@Zaječar - Sveti breg Magura

Carska_palata
Naredni članak

Naj@Zaječar - Feliks Romulijana