Палата као духовно средиште Царства

Галаријева Царска резиденција грађена је од 293. до 311. године. Њена архитектура илуструје мит тог времена о харизматском владару који извршава највеће подвиге, уништава зло, уводи ред и усрећује цело човечанство, а затим се повлачи на највеће висине, у тешко приступачно и блиставо место, одакле ће мотрити на збивања у свету и бдети над својим великим делом.1
Одлуку да сагради Ромулијану Галерије је донео после победе над Персијанцима, кад је назван новим Ромулом и Александром Великим и кад је настала прича да га је мајка зачела са богом рата Марсом. Као други Ромул и нови Александар, Галерије је ради политичке пропаганде одлучио да једном великом градњом обележи место свог зачећа и узвиси своју мајку Ромулу.
2 Читав комплекс заправо је један огромни храм подигнут у славу Галерија и његовог божанског зачећа.

Уметничка дела која симболизују вечност

Палата, као место на којем ће цар провести своје последње године и ту заувек почивати, испуњена је сјајем који доликује божанском владару. Глава која је пронађена на локалитету припадала је статуи која је приказивала Галерија у натприродној величине са Земљином куглом у левој руци, и то у тренутку кад га богиња победе Викторија крунише тријумфалном круном… То је приказ самоувереног императора, и то у порфиру, најтврђем и најпостојанијем камену, који ужива особиту наклоност богова, у чијој је руци цео свет.3
Мозаици, рељефи и склуптуре палате симболизују бесмртност и приповедају о великим делима митских јунака са којима се цар поистовећује. Највећи број украсних предмета Ромулијане везан је за бога Диониса, чија је митска прича послужила Галерију за креирање мита о самом себи. 4

Мозаици врхунске израде и лепоте

Подни мозаици Ромулијане представљају врхунски домет мозаичке уметности тог доба. Најлепши мозаик са ликом Диониса јединствен је међу свим познатим представама тог божанства у свету. Изузетним се сматра и мозаик геметријског приказа лавиринта као и мозаик на којем су приказани ловаци на дивље звери – Венатори. Мозаик Венатори има посебно занимљиву причу: он је први откривен, само неколико недеља након почетка ископавања у пролеће 1953. године. Када је Јосип Броз Тито 1961. године дошао у посету Зајечару, тадашње руковоство донело је одлуку да му дарује драгоцени мозаик. Тако су се Венатори све до 1995. године налазили у Титовој збирци. Да није било професора Драгослава Срејовића, мозаик би и данас био део ове збирке. Његовим залагањем мозаик је враћен Народном музеју Зајечар и то је једини предмет из Титове збирке који је враћен дародавцима.
Визуал: Глава, глоб, мозаик Диониса, Вентора, Лавиринта
 


1 Драгослав Срејовић, Иконографија градитељског подухвата римског императора Галерија у Гамзиграду, eлектронско издање, заједнички подухват ТИА Јанус и Ars Libri, Београд 2001

2 Ибид.

3 Ибид.

4 Народни музеј Зајечар, Цар Галерије, интернет презентација

Српски Легат

Српски Легат

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Magure
Претходни чланак

Нај@Зајечар - Свети брег Магура

Carska_palata
Наредни чланак

Нај@Зајечар - Феликс Ромулијана