Po završetku rata Geca Kon se vraća sa još više elana i nastavlja svoj posao najbolje što je umeo.

Do 1924. godine živeće sa svojom porodicom u Ulici kralja Petra br. 24, a koliko je njegov život postajao bogat i raznovrsan govori podatak da je iste te 1924. godine Geca sazidao kuću u Dobračinoj br. 30 i preselio se u nju sa svojom mnogobrojnom porodicom. Takođe, u Dobračinoj br. 30 smestiće i svoje glavno skladište knjiga. Na drugom spratu stanovao je njegov zet Franjo Bah sa suprugom Elvirom, sinom i kćerkom.

Konov zet i prijatelj Franja Bah, koji je držao knjižaru strane knjige u Knez Mihailovoj ulici br. 8

U parteru zgrade stanovao je vlasnik štamparije Orao, gospodin Radenković, a pored njega Erži – Jelisaveta Klajn, domaćica iz Beograda koja je stupila u službu kod porodice Kon 1902. godine, još dok je Geca stanovao u Ulici kralja Petra. Jelisaveta Klajn radila je kod Konovih i kao kućna pomoćnica, i kao vaspitačica dece, a pomagala je u radnji i magacinu kad god je to bilo potrebno, te su je oni smatrali članom porodice.

Konova starija kći Elvira (desno) sa prijateljicom

Na mesto koje danas zauzima knjižara se preselila 1934. godine, kada je Geca Kon objedinio svoju knjižaru, knjižaru svog zeta Franje Baha i radnju za prodaju laboratorijskog materijala iz Knez Mihailove br. 8. Tako je Odlukom Ministarstva za trgovinu i industriju od 12. 1. 1934. godine nastalo Izdavačko preduzeće Geca Kon a. d. Za poslovođu knjižare imenovan je Franjo Bah.

Mlađa kćerka Gece Kona, Malvina, bila je udata za industrijalca iz Zemuna Leopolda Hercoga. I oni su pomagali u radnji i magacinu, i uopšte na plasmanu knjiga. Kada je 1934. godine formirano Izdavačko preduzeće Geca Kon a. d., svi članovi porodice su postali i akcionari. Pored njih, akcionari su postali i Pavle Gregorić, koji je štampao najveći broj knjiga za Gecu Kona, posebno ona kapitalna i lepo povezana, i vlasnik štamparije Privrednik Živojin Blagojević iz Knez Mihailove br. 3. On je štampao udžbenike i stručnu literaturu.

Konova mlađa kći Malvina sa porodicom, mužem Leopoldom Hercogom i sinovima Aleksandrom i Đorđem

Koliko je Geca Kon brzo napredovao u svom poslu, možda najpre govore sledeći podaci: da je 1933. godine sazidao kuću u Sremskoj br. 4, potom je od Koste Nikolića otkupio manufakturnu radnju u Knez-Mihailovoj br. 12. Takođe, tih godina gradi i porodičnu vilu u Jajincima i kupuje dva stana u Strahinjića Bana br. 37 i 37a. Zatim, tridesetih godina po preporuci prijatelja kupuje plac u Aranđelovcu pored bivše železničke stanice, koji će kasnije tokom Drugog svetskog rata prodati Stevanu Rackovu.

Ipak, osim tih šturih i grubih podataka koje danas možemo pronaći o Geci Konu, ne znamo kako je zaista izgledao njegov život, već možemo nazreti koliko je bio bogat, ispunjen, mnogostruk i napredan. Možemo pretpostaviti, dakle, a i uspomene i zapisi njegovih prijatelja i poznanika o tome govore, da je kao sredovečan čovek Geca Kon bio veoma bogat, da je bio pouzdan knjižar koji je brzo sticao, mnogo objavljivao, pratio kulturna i književna dešavanja, sudelovao u neverovatnim razmerama u kulturnom životu Beograda i Jugoslavije i ulagao u širenje knjiga po čitavom tom prostoru. Geca je bio i jedan od prvih vlasnika luksuznog automobila u Beogradu. Ostalo je zabeleženo da ga je pozajmljivao srpskoj vladi kada su u posetu dolazili ugledni gosti, kao na primer prilikom posete čehoslovačkog državnika Eduarda Beneša 1937. godine. Vrhunac svog umeća pokazao je tih godina kupovinom placa na Dedinju (Tolstojeva br. 33), koji je uknjižio na ime svojih kćeri Elvire Bah i Malvine Hercog.

Familija Gece Kona u dvorištu njegove vile u Tolstojevoj 33 u Beogradu, koju je posle Drugog svetskog rata država nacionalizovala

Gecino bogatstvo i poslovi su dvadesetih i tridesetih godina XX veka kontinuirano rasli i baš ništa nije nagoveštavalo da bi taj uspon mogao naglo da se prekine. Premda je već tridesetih godina bilo javnih antisemitskih napada na Gecu Kona, on je i dalje uspevao da objavljuje preko dvesta naslova godišnje i da najnormalnije prodaje svoje knjige.

Katalog 35 godina Izdavačke knjižarnice Geca Kon, 1901–1935 pojavio se 1935. godne. Njime je obeležio 35 godina postojanja i rada knjižarnice. Tada je, svodeći račun, Kon istakao da je za tih 35 godina objavio 2.766 knjiga. Osim tog impozantnog broja, taj katalog je izuzetno značajan, jer nam otkriva da je izdavačka delatnost Gece Kona obuhvatala takoreći sve naučne oblasti i brojna dela iz lepe književnosti domaćih i stranih autora, iako je broj domaćih pisaca neuporedivo veći. U ovom katalogu bilo je i svih vrsta udžbenika. Mnoga imena velikih stvaralaca i književnika takođe su ubeležena u izdavački opus knjižarnice Gece Kona: Miloš Crnjanski, Dragiša Vasić, Pavle Popović, Bogdan Popović, Jovan Skerlić, Tihomir Đorđević, Branislav Nušić, Miloje Milojević, Veljko Petrović, Slobodan Jovanović, Toma Maretić, Jaša Prodanović, Boško Tokin, Božidar Kovačević, Desanka Maksimović, Stanislav Vinaver i mnogi drugi.

Katalog 35 godina Izdavačke knjižarnice Geca Kon, 1901‒1935

Loši dani za Gecu Kona i njegovu porodicu, poslove, ali i grad i zemlju u kojima je radio i gradio, naišli su bombardovanjem Beograda 6. aprila 1941. godine. Već uoči bombardovanja Geca se sa porodicom sklonio u Vrnjačku Banju u hotel Srbija. Prema većini svedočenja, tu je i uhapšen kada je okupator ušao u Srbiju i prebačen u logor na Sajmištu. Jaša Cević, nekadašnji službenik Gece Kona. koji se posle rata nastanio u Švajcarskoj, svedočio je da je Slobodan Jovanović odmah po izbijanju rata lično ponudio Geci da sa kraljevom vladom ode u izbeglištvo. Geca Kon je taj poziv odbio.

U Zborniku Jevrejskog muzeja 1973. godine pojavila su se sećanja doktora Isaka Eškenazija, preživelog logoraša sa Sajmišta. On je posvedočio da je ,,vredno pomenuti da su izvesni važni, ugledni i istaknuti Jevreji bili odvedeni u Grac ili Beč, odmah u početku, pa su čak nekim čudom vraćeni otud. Tako su prvih dana odvedeni prof. dr Leon Koen, poznati hirurg, dr Fridrih Pops, advokat, rabiner Ignjat Šlang s najstarijim sinom Milanom, inženjerom, Geca Kon, poznti knjižar i izdavač, David Fahri, bivši menjač i drugi. Naročito su imali pik na Gecu Kona jer je on izdavao ili pomagao antinacističku štampu. Od ovih se vratio dr Koen, dr Pops i David Fahri. Ostale je progutala pomrčinaˮ.

O hapšenju i pogibiji takođe je svedočio i Milan Petrović, ekonomista iz Beograda, koji je jedno vreme proveo sa Gecom Konom. On je naveo da je Kon uhapšen u Vrnjačkoj Banji, prebačen u logor na Sajmištu, a odatle u zatvor Gestapoa na današnjem Trgu Nikole Pašića. Bogati knjižar doveden je u zatvor sa jednim ćebetom ispod ruke i sedam dinara koje su mu Nemci velikodušno ostavili. Bio je jako potišten jer nije znao šta mu je sa porodicom. Pričao je Milanu Petroviću kako mu je jedan poručnik u Banji predlagao da ga avionom prebaci za Grčku, ali da je on odbio ne verujući da će zaista stradati. Uoči izbijanja rata između SSSR i Nemačke, Kon je u već uobičajenom transportu sa grupom zarobljenika prebačen vojnim vozom u Beč. U Beču ih je dočekala ’marica’ i sprovela u zatvor za kriminalce, koji je Gestapo uzeo za svoje potrebe. Posle nekog vremena, Kona su odveli sa grupom zarobljenika i likvidirali. Njegove poslednje reči bile su upućene Milanu Petroviću: ,,E, moj sinko, ti ćeš možda i da se izvučeš, ali meni spasa nema. Ako dočekaš da vidiš brata Iliju, pozdravi ga.ˮ Ilija Petrović, Milanov brat, bio je autor engleskog rečnika, koji je Geca Kon štampao tridesetih godina.

Božidar Kovačević, čiji je jedan prijatelj bio neko vreme sa Gecom Konom u zatvoru u Gracu, posvedočio je da je Kon tamo na mukama umro, a njegova supruga Elza, kćeri Elvira i Malvina, unučad i zet Franjo Bah pobijeni su u Jabuci kod Pančeva. Ostao je živ samo Malvinin muž Leopold Hercog, koga je kao rezervnog oficira spaslo zarobljeništvo. Po povratku iz nemačkog zarobljeništva oženio se Jevrejkom iz Subotice i zatim odselio u Izrael. Nekadašnji zet Gece Kona iz tog braka ima sina Rafija, koji danas živi u Tel Avivu.

Takođe, danas  se zna da se pre desetak godina pojavio Jovan Rajs, sin Konove rođene sestre Blanke iz Bečkereka, koji je kao dečak uspeo da izbegne zlu sudbinu svih Konovih rođaka i potomaka. Danas je ugledni profesor sudske medicine na Univerzitetu u Stokholmu.

Jovan Rajs, danas ugledni profesor sudske medicine na Univerzitetu u Stokholmu (Foto: Frankie Fouganthin)

Geca Kon bio je jedan od najznačajnijih izdavača XX veka, koji je svojom pedantnošću u radu, spremnošću da pomogne i učini, besprekornim osećajem za knjižarski posao i izdavaštvo i ljubavlju prema knjigama uspeo da ostavi trajnu zadužbinu ovom narodu. Za sam kraj ovog članka vredelo bi citirati ono što je on sam zapisao u predgovoru svog Kataloga:

„Da li sam u svome radu uspeo, to će reći hladne sudije, kad ne bude bilo ni nas, današnjih izdavača, ni pisaca, ni čitalaca. Ja sam ovim katalogom samo želeo da pokažem šta se i u jednoj relativno maloj srpskoj sredini može učiniti ako se posao pregalački shvati i bez kolebanja i prekidanja goni do kraja.ˮ

PIŠE: Jelena Bazović, Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu

LITERATURA: 

• Velimir Starčević, Knjiga o Geci Konu, Prosveta/Admiral Books, Beograd, 2011. godina