По завршетку рата Геца Кон се враћа са још више елана и наставља свој посао најбоље што је умео.

До 1924. године живеће са својом породицом у Улици краља Петра бр. 24, а колико је његов живот постајао богат и разноврсан говори податак да је исте те 1924. године Геца сазидао кућу у Добрачиној бр. 30 и преселио се у њу са својом многобројном породицом. Такође, у Добрачиној бр. 30 сместиће и своје главно складиште књига. На другом спрату становао је његов зет Фрањо Бах са супругом Елвиром, сином и кћерком.

Конов зет и пријатељ Фрања Бах, који је држао књижару стране књиге у Кнез Михаиловој улици бр. 8

У партеру зграде становао је власник штампарије Орао, господин Раденковић, а поред њега Ержи – Јелисавета Клајн, домаћица из Београда која је ступила у службу код породице Кон 1902. године, још док је Геца становао у Улици краља Петра. Јелисавета Клајн радила је код Конових и као кућна помоћница, и као васпитачица деце, а помагала је у радњи и магацину кад год је то било потребно, те су је они сматрали чланом породице.

Конова старија кћи Елвира (десно) са пријатељицом

На место које данас заузима књижара се преселила 1934. године, када је Геца Кон објединио своју књижару, књижару свог зета Фрање Баха и радњу за продају лабораторијског материјала из Кнез Михаилове бр. 8. Тако је Одлуком Министарства за трговину и индустрију од 12. 1. 1934. године настало Издавачко предузеће Геца Кон а. д. За пословођу књижаре именован је Фрањо Бах.

Млађа кћерка Геце Кона, Малвина, била је удата за индустријалца из Земуна Леополда Херцога. И они су помагали у радњи и магацину, и уопште на пласману књига. Када је 1934. године формирано Издавачко предузеће Геца Кон а. д., сви чланови породице су постали и акционари. Поред њих, акционари су постали и Павле Грегорић, који је штампао највећи број књига за Гецу Кона, посебно она капитална и лепо повезана, и власник штампарије Привредник Живојин Благојевић из Кнез Михаилове бр. 3. Он је штампао уџбенике и стручну литературу.

Конова млађа кћи Малвина са породицом, мужем Леополдом Херцогом и синовима Александром и Ђорђем

Колико је Геца Кон брзо напредовао у свом послу, можда најпре говоре следећи подаци: да је 1933. године сазидао кућу у Сремској бр. 4, потом је од Косте Николића откупио мануфактурну радњу у Кнез-Михаиловој бр. 12. Такође, тих година гради и породичну вилу у Јајинцима и купује два стана у Страхињића Бана бр. 37 и 37а. Затим, тридесетих година по препоруци пријатеља купује плац у Аранђеловцу поред бивше железничке станице, који ће касније током Другог светског рата продати Стевану Рацкову.

Ипак, осим тих штурих и грубих података које данас можемо пронаћи о Геци Кону, не знамо како је заиста изгледао његов живот, већ можемо назрети колико је био богат, испуњен, многострук и напредан. Можемо претпоставити, дакле, а и успомене и записи његових пријатеља и познаника о томе говоре, да је као средовечан човек Геца Кон био веома богат, да је био поуздан књижар који је брзо стицао, много објављивао, пратио културна и књижевна дешавања, суделовао у невероватним размерама у културном животу Београда и Југославије и улагао у ширење књига по читавом том простору. Геца је био и један од првих власника луксузног аутомобила у Београду. Остало је забележено да га је позајмљивао српској влади када су у посету долазили угледни гости, као на пример приликом посете чехословачког државника Едуарда Бенеша 1937. године. Врхунац свог умећа показао је тих година куповином плаца на Дедињу (Толстојева бр. 33), који је укњижио на име својих кћери Елвире Бах и Малвине Херцог.

Фамилија Геце Кона у дворишту његове виле у Толстојевој 33 у Београду, коју је после Другог светског рата држава национализовала

Гецино богатство и послови су двадесетих и тридесетих година XX века континуирано расли и баш ништа није наговештавало да би тај успон могао нагло да се прекине. Премда је већ тридесетих година било јавних антисемитских напада на Гецу Кона, он је и даље успевао да објављује преко двеста наслова годишње и да најнормалније продаје своје књиге.

Каталог 35 година Издавачке књижарнице Геца Кон, 1901–1935 појавио се 1935. годне. Њиме је обележио 35 година постојања и рада књижарнице. Тада је, сводећи рачун, Кон истакао да је за тих 35 година објавио 2.766 књига. Осим тог импозантног броја, тај каталог је изузетно значајан, јер нам открива да је издавачка делатност Геце Кона обухватала такорећи све научне области и бројна дела из лепе књижевности домаћих и страних аутора, иако је број домаћих писаца неупоредиво већи. У овом каталогу било је и свих врста уџбеника. Многа имена великих стваралаца и књижевника такође су убележена у издавачки опус књижарнице Геце Кона: Милош Црњански, Драгиша Васић, Павле Поповић, Богдан Поповић, Јован Скерлић, Тихомир Ђорђевић, Бранислав Нушић, Милоје Милојевић, Вељко Петровић, Слободан Јовановић, Тома Маретић, Јаша Продановић, Бошко Токин, Божидар Ковачевић, Десанка Максимовић, Станислав Винавер и многи други.

Каталог 35 година Издавачке књижарнице Геца Кон, 1901‒1935

Лоши дани за Гецу Кона и његову породицу, послове, али и град и земљу у којима је радио и градио, наишли су бомбардовањем Београда 6. априла 1941. године. Већ уочи бомбардовања Геца се са породицом склонио у Врњачку Бању у хотел Србијa. Према већини сведочења, ту је и ухапшен када је окупатор ушао у Србију и пребачен у логор на Сајмишту. Јаша Цевић, некадашњи службеник Геце Кона. који се после рата настанио у Швајцарској, сведочио је да је Слободан Јовановић одмах по избијању рата лично понудио Геци да са краљевом владом оде у избеглиштво. Геца Кон је тај позив одбио.

У Зборнику Јеврејског музеја 1973. године појавила су се сећања доктора Исака Ешкеназија, преживелог логораша са Сајмишта. Он је посведочио да је ,,вредно поменути да су извесни важни, угледни и истакнути Јевреји били одведени у Грац или Беч, одмах у почетку, па су чак неким чудом враћени отуд. Тако су првих дана одведени проф. др Леон Коен, познати хирург, др Фридрих Попс, адвокат, рабинер Игњат Шланг с најстаријим сином Миланом, инжењером, Геца Кон, познти књижар и издавач, Давид Фахри, бивши мењач и други. Нарочито су имали пик на Гецу Кона јер је он издавао или помагао антинацистичку штампу. Од ових се вратио др Коен, др Попс и Давид Фахри. Остале је прогутала помрчинаˮ.

О хапшењу и погибији такође је сведочио и Милан Петровић, економиста из Београда, који је једно време провео са Гецом Коном. Он је навео да је Кон ухапшен у Врњачкој Бањи, пребачен у логор на Сајмишту, а одатле у затвор Гестапоа на данашњем Тргу Николе Пашића. Богати књижар доведен је у затвор са једним ћебетом испод руке и седам динара које су му Немци великодушно оставили. Био је јако потиштен јер није знао шта му је са породицом. Причао је Милану Петровићу како му је један поручник у Бањи предлагао да га авионом пребаци за Грчку, али да је он одбио не верујући да ће заиста страдати. Уочи избијања рата између СССР и Немачке, Кон је у већ уобичајеном транспорту са групом заробљеника пребачен војним возом у Беч. У Бечу их је дочекала ’марица’ и спровела у затвор за криминалце, који је Гестапо узео за своје потребе. После неког времена, Кона су одвели са групом заробљеника и ликвидирали. Његове последње речи биле су упућене Милану Петровићу: ,,Е, мој синко, ти ћеш можда и да се извучеш, али мени спаса нема. Ако дочекаш да видиш брата Илију, поздрави га.ˮ Илија Петровић, Миланов брат, био је аутор енглеског речника, који је Геца Кон штампао тридесетих година.

Божидар Ковачевић, чији је један пријатељ био неко време са Гецом Коном у затвору у Грацу, посведочио је да је Кон тамо на мукама умро, а његова супруга Елза, кћери Елвира и Малвина, унучад и зет Фрањо Бах побијени су у Јабуци код Панчева. Остао је жив само Малвинин муж Леополд Херцог, кога је као резервног официра спасло заробљеништво. По повратку из немачког заробљеништва оженио се Јеврејком из Суботице и затим одселио у Израел. Некадашњи зет Геце Кона из тог брака има сина Рафија, који данас живи у Тел Авиву.

Такође, данас  се зна да се пре десетак година појавио Јован Рајс, син Конове рођене сестре Бланке из Бечкерека, који је као дечак успео да избегне злу судбину свих Конових рођака и потомака. Данас је угледни професор судске медицине на Универзитету у Стокхолму.

Јован Рајс, данас угледни професор судске медицине на Универзитету у Стокхолму (Фото: Frankie Fouganthin)

Геца Кон био је један од најзначајнијих издавача XX века, који је својом педантношћу у раду, спремношћу да помогне и учини, беспрекорним осећајем за књижарски посао и издаваштво и љубављу према књигама успео да остави трајну задужбину овом народу. За сам крај овог чланка вредело би цитирати оно што је он сам записао у предговору свог Каталога:

„Да ли сам у своме раду успео, то ће рећи хладне судије, кад не буде било ни нас, данашњих издавача, ни писаца, ни читалаца. Ја сам овим каталогом само желео да покажем шта се и у једној релативно малој српској средини може учинити ако се посао прегалачки схвати и без колебања и прекидања гони до краја.ˮ

ПИШЕ: Јелена Базовић, Филолошки факултет Универзитета у Београду

ЛИТЕРАТУРА: 

• Велимир Старчевић, Књига о Геци Кону, Просвета/Аdmiral Books, Београд, 2011. година