Да се не заборавиЗанимљивости

НА ЗЛАТНОМЕ ЗРАКУ НЕБЕСКИХ МИЛИНА ЗЛАТНУ ПЕСМУ ТКА МАЈКА АНГЕЛИНА

Деспотица Ангелина Бранковић, кћи Ђорђа Аријанита Комнина, рођена је око 1440. године у Албанији. За српску средњовековну историју везује је, пре свега, брак са слепим деспотом Стефаном Бранковићем, који се у лето 1460. године нашао у Албанији. Тамо је оженио Ангелину, а потом се са супругом упутио у Италију у којој су се нашли већ 24. јуна 1462. године. Из овог брака, Стефан и Ангелина су у периоду 1466–1495. године изродили троје деце: потоње деспоте Ђорђа и Јована и кћи Мару.

Заједно са Стефановом сестром, грофицом Катарином Цељском, породица је око 1465. године купила од грофа Леонарда Горичког замак Београд у Фурланији, у ком је живела до Стефанове смрти, односно преласка у Срем. У каквом су положају били, не можемо са сигурношћу тврдити. Непосредно пред своју смрт Стефан је писао Дубровчанима и молио их да заштите његову породицу. У свом писму од 1. октобра 1476. године слепи деспот је, између осталог, записао: „Не жалим моје болести и смрти, колико жалим моје Ангелине и моје дечице, Ђуре и Маре и Јована, на ком их месту остављам (…) Властеле, молим Вас, немојте оставити моју Ангелину и моју децу да погину по мене.ˮ

Слепи деспот Стефан Бранковић умро је у замку Београд у Фурланији 9. октобра 1476. године. Његова жена Ангелина добила је тада велику помоћ од цара Фридриха III. Година 1485. имала је велики значај за породицу Бранковић. Те године је Матија Корвин због свог похода боравио у Бечу, у ком се истовремено налазила и Ангелина са својим синовима. У Бечу је краљ примио и вест о смрти деспота Вука, која је као последицу имала упражњено место деспота у Срему. Корвин је тада достојанство сремског деспота доделио Ђорђу, а овај се заједно са мајком Ангелином и братом упутио у Срем и сместио у Купиново. Боравећи у Купинову, сремски деспоти су се, између осталог, посветили и православљу. Даровали су манастире и подизали нове, у духу наставка немањићке традиције, о чему сведоче сачуване повеље.

Деспотица Ангелина је са синовима непосредно по доласку у Срем 1486. године даровала манастир Хиландар. У новембру 1495. године упутила је повељу Манастиру Светог Павла, а четири године касније са сином Јованом даровала је и манастир Есфигмен. Са сигурношћу можемо рећи да је деспотица Ангелина подигла цркву посвећену Сретењу у Купинову. Најпознатија задужбина сремских Бранковића је манастир Крушедол, који се првенствено везује за владику Максима, али је сасвим извесно да је велики допринос начинила и деспотица Ангелина.

Положај Бранковића значајно се погоршао после смрти деспота Јована 1502. године. Угарски краљ Владислав II је, према правилима, након смрти деспота Јована одузео поседе Бранковићима која су ишла уз звање, и предао их у руке новог деспота. Оставши без поседа, архиепископ Максим је са мајком Ангелином напустио Срем и отишао влашком војводи Радулу. Ангелина и Максим су у Влашкој боравили до 1508. године, а потом су се вратили у Срем.

Сремски Бранковићи (Максим, Ангелина, Јован и Стефан)

Сремски Бранковићи (Максим, Ангелина, Јован и Стефан)

Деспотица Ангелина замонашила се у манастиру Обеда, у близини Обедске баре, пре 1509. године. Одржавала је блиске везе са Русијом а од московског кнеза 1509. године тражила помоћ за изградњу цркве посвећене Светом Јовану Златоустом. Ангелина је бринула и о рукописном наслеђу породице Бранковић. О постојању њене библиотеке сведоче сачуване књиге које се данас налазе у Музеју Српске православне цркве као и у Патријаршијској библиотеци у Београду. Ангелина Бранковић преминула је 30. јула 1520. године у манастиру Крушедол. Њене мошти су, заједно са моштима светих Бранковића, спаљене су 1716. године по турском нападу на овај манастир. Очувана је само лева рука мајке Ангелине. Српска православна црква прославља дан Свете Преподобне Ангелине и Светог Јована 23. децембра.

ПИШЕ: Мср Мирјана Варничић

Извор: YOUTUBE

Библиографија:

  • Динић Кнежевић Душанка, Сремски Бранковићи, Истраживања, 4, 1975, стр. 5–
  • Ивић Алекса, Историја Срба у Војводини, од најстаријих времена до оснивања потиско-поморишке границе (1703), Нови Сад 1929.
  • Кашанин Милан, Српска књижевност у средњем веку, Просвета, Београд 1975.
  • Лемајић Ненад, Бранковићи-деспоти у Срему, Сунчани сат, 8, 1998, стр. 75–93.
  • Митровић Катарина, Повеља деспота Ђорђа, Јована и Ангелине Бранковић манастиру Светог Павла, ССА, 6, 2007, стр. 209–217.
  • Новаковић Стојан, Законски споменици српских држава средњег века, СКА – Државна штампарија Краљевине Србије, Београд 1912.
  • Новаковић Стојан, Последњи Бранковићи у историји и народном певању, 1456-1502. ЛМС, 146, 1886, стр. 1–47.
  • Стојановић Љубомир, Стари српски родослови и летописи, СКА, Београд–Сремски Карловци 1927.
  • Томин Светлана, Књигољубиве жене српског средњег века, Академска књига, Нови Сад 2007.
Sanja Vukovic

Sanja Vukovic

250px-Slavoljub_Stefanovic_Ravasi
Претходни чланак

Умро је редитељ Славољуб Стефановић Раваси

Vasa
Наредни чланак

Рођен je књижевник и књижевни критичар Васа Павковић