На даншњи дан: Окончао се један ужас
На данашњи дан 1945. године, Југословенска армија је ослободила усташки концентрациони логор Јасеновац. Након савезничких бомбардовања у марту и априлу исте године, заповедник логора Вјекослав Лубурић донео је одлуку да се ликвидирају сви затвореници, а логор до темеља сруши и све спали, како би се прикрили злочини. У ноћи између 21. и 22, група последњих логораша покушала је пробој. Од око 1200 њих, преживело је нешто више од 100. Затвореници су убијани до пред само ослобођење, а дивизије Југословенске армије ушле се у разрушен логор.
Јасеновачки логор је био највећи на територији НДХ и постојао је од лета 1941. до маја 1945. године. Састојао се од осам логора, од којих су неки били само за одређену етничку групу, пол или узраст. О броју жртава и даље постоје различите тврдње, услед усташког уништавања документације када се крај приближио. Ипак, Међународна конференција за репарације у Паризу, актом од 13. децембра 1945. године, и Међународни војни суд у Нирнбергу закључили су да се ради о броју од преко 700.000 жртава, мушкараца, жена и деце, углавном Срба, Јевреја и Рома.
Споменик Камени цвет, дело вајара Богдана Богдановића, данас се налази на месту логора.
Од важних догађаја на овај дан директно или индиректно везаних за Србију, издвојићемо још:
- 311. године, римски цар Галерије, пореклом са територије Србије и градитељ Феликс Ромулијане код Зајечара, велики прогонитељ хришћана, на самрти издаје Едикт о толеранцији, којим позива на обуставу прогона.
- 313. године, римски цареви Константин I Велики и Лициније издају Милански едикт, којим је хришћанима дозвољено слободно исповедање вере у оквиру Римског царства.
- године, за време Првог светског рата, српски, хрватски и словеначки политичари из Аустроугарске, у Паризу су основали Југословенски одбор за покретање акције на међународној сцени са циљем ослобођења југословенских крајева од Хабзбуршке монархије и спајања са Србијом и Црном Гором.
- 1941. године, Независна Држава Хрватска донела је закон о расној припадности, на основу којег су почели прогони Срба, Јевреја и Рома.
- године, умрла је Јара Рибникар рођена Хајек, књижевница, публициста, преводилац, учесница Народноослободилачкe борбе и председницa Удружења књижевника Србије.
