На данашњи дан 1945.године, 16 минута после поноћи, у Берлину је потписан акт о безусловној и коначној капитулацији немачких оружаних снага. Покушавајући да избегну Совјете, Немачка је два дана раније у Ремсу потписала капитулацију, али само пред западним савезницима, што се Стаљину није допало. Захтевао је да се капитулација потпише пред Врховном командом свих земаља антихитлеровске коалиције и да се то учини у Берлину. Договорио се са савезницима да се потписивање акта у Ремсу сматра претходним протоколом капитулације. Немачка делегација је, у пратњи британских официра, стигла 8.маја. За место потписивања изабрана је менза војноинжењерске школе у источном Берлину.  У име нацистичке Немачке акт су потписали фелдмаршал Кајтел, генерал Штумпф и генерал Хиндебург, а у име Антифашистичке коалиције совјетски маршал Жуков и британски генерал Тедер. Рат је у Југославији настављен до 15.маја, а Јапан је капитулирао 2.септембра. Биланс најкрвавијег рата у историји, до сада, је такав да је у њему учествовала 61 земља са 2.1 милијардом становника што је било преко 90% човечанства. Борбеним дејствима захваћена је територија 40 земаља, са око 110 милиона људи у склопу оружаних снага, а погинуло је више од 50 милиона људи, од којих су више од 30 милиона били цивили.

На данашњи дан 1939.године рођен је незаборавни новинар Ђоко Вјештица. Каријеру је почео у листу Борба, у оквиру чије редакције је 1970.године почело емитовање програма Студија Б. Убрзо је Ђоко на радију Студио Б покренуо емисију Београдска разгледница и постао омиљен међу Београђанима. Поред свакодневних информација о времену, саобраћају и другим комуналним стварима, он се борио против грешака многих комуналних предузећа, директно укључујући у програм њихове руководиоце и испитујући их. Имао је и проблема због тога, био суспендован, али су колеге и грађани увек били уз њега. Био је вредан и упоран, те је Београђанима оставио још много тога поред својих емисија. Београдски маратон, који сада има светски значај, први пут се одржао 1988.године на његову иницијативу. Он је био тај који се изборио да се на тадашњем тргу Маркса и Енгелса, а садашњем Николе Пашића засаде платани, уместо да буде паркиралиште. Пешачка зона од Славије до Теразија једне суботе месечно, триатлон на Ади, ски-стаза на Кошутњаку и трка уз Београђанку само су још неке од његових идеја којима је обогатио живот престонице. Данас се плато испред зграде у којој је провео највећи део свог радног века назива по њему, а ту се налази и фонтана подигнута такође по његовој идеји у спомен жртвама бомбардовања Београда 6.априла 1941. Ђоко Вјештица преминуо је 2008.године у Београду.

Од важних догађаја на овај дан директно или индиректно везаних за Србију издвојићемо :

1904.године умро је Димитрије Нешић,професор математике београдске Велике школе и министар просвете.