На данашњи дан 1878. године, завршен је Берлински конгрес (Berlinski kongres). Конгрес је сазван месец дана раније ради ревизије Сан Стефанског мира потписаног марта исте године, којим је завршен руско-турски рат. Према одредбама тог мира, претежно диктираних Турској од стране Русије, створена је велика или Санстефанска Бугарска, која се простирала од Дунава до Егејског мора и од Црног Мора до албанских планина. Оваква Бугарска под контролом Русије, која је обухватала целу Македонију и део старе Србије, није била по вољи како Србији и другим балканским земљама, тако ни другим великим силама, пре свега Британији и Аусторугарској, што је било пресудно за његову ревизију. Зато је већ у јуну, под председништвом немачког канцелара Ото фон Бизмарка, одржан конгрес изасланика великих сила у Берлину. Одлукама Берлинског конгреса, уместо велике Бугарске, створена је аутономна кнежевина Бугарска у мањим границама и Источна Румелија, а Македонија је остала под турском влашћу, што су Бугари сматрали великом неправдом. Црној Гори и Србији, која је проширена за нишки, пиротски, топлички и врањски округ призната је независност, али је ипак и у Србији владало незадовољство због тога што је новопазарски санџак дат Турској, а Аустроугарској право да окупира Босну и Херцеговину, чиме је онемогућено уједињење српских земаља и излазак Србије на море. Иако је изгледало да је међународни положај Србије после Конгреса бољи, она ипак није остварила неке од најбитнијих циљева свог национално-политичког програма. Ојачане су снаге раздора између Срба и Хрвата и започет је период сукоба за посед Босне и Херцеговине. Такође је разбијено јединство народа јужне Србије и западне Бугарске и створено још веће ривалство између Срба и Бугара, првенствено око будућег поседа Македоније. Још једна негативна последица биле су велике миграције становништва и промена етничке и верске слике одређених области, што ће се показати као извор великих проблема и несреће у наредном веку. Узевши у целини, Берлински конгрес само је још погоршао стање и увећао проблеме на Балкану, створивши услове за дугорочне сукобе, кризе и ратове који ће уследити у двадесетом веку.
Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1842. године рођен је Милован С. Павловић, српски генерал из времена Краљевине Србије, управник Војне академије и министар војске;
1859. године умро је Тома Вучић Перишић, српски војсковођа из Првог и Другог српског устанка, војвода, уставобранитељ и један од најмоћних људи прве половине 19. века;
1930. године у главном граду Уругваја, Монтевидеу почело је прво Светско првенство у фудбалу, на којем је учествовала и репрезентација тадашње Југославије;
1968. године у биоскопу 20.октобар у Београду експлодирала је бомба. За постављање бомбе осуђен је Миљенко Хркач, члан усташке терористичке организације. У експлозији је једна особа погинула, а скоро 100 је рањено.