На данашњи дан 1929. године умро је Владимир Матијевић (Vladimir Matijević), српски трговац, добротвор и оснивач неких од најзначајнијих организација Срба у Аустроугарској. Родио се на Кордуну, у близини Карловца, а током школовања на њега је велики утицај имао прота Никола Беговић, који му је скренуо пажњу на потребу изучавања српске историје, неопходност образовања, и међусобно помагање. Владимир је потом уписао Високу трговачку школу у Бечу, након чијег завршетка се запослио у Загребу. Изузетно способан, за кратко време је постао занимљив многим послодавцима и већ 1882. године постао је главни партнер „Коншака“, највеће тамошње трговинске радње. У том периоду почео је да помаже српску сиротињу извлачећи је из окружења у којима није било шанси за промену. То је чинио на веома интелигентан и ненаметљив начин, напомињући својим пословним партнерима, онако узгред, после неког ручка или вечере, да има бистрог рођака који би хтео на занат, па ако би могли да га приме. Скоро нико није одбијао, те је он све више деце успевао да смести у занатске радње на шегртовање. У једном тренутку је, видевши да је такав начин рада постао недовољно делотворан, 1897. године основао Српско привредно друштво Привредник. После Првог светског рата седиште је премештено из Загреба у Београд. Друштво је постојало све до Другог светског рата и имало велики углед у држави. Оно је по подацима, током свог рада, оспособило и послало на занате и друге школе више од 40 000 српске деце и омладине са подручја Далмације, Лике, Кордуна, Баније, Славоније, Босне и Херцеговине и Војводине, а по својој организацији и системском раду, у то време је представљала једну од ретких институција те врсте у свету. Поред Привредника, Матијевић је 1895. године у Загребу са Богданом Медаковићем, Јованом Живковићем и стрицем сликара Саве Шумановића, Светиславом, основао и Српску банку, као и Савез српских земљорадничких задруга наредне године, чија је заједничка идеја била да се економски и социјално подиже, обучи и оснажи српска заједница у Аусторугарској монархији. Владимир Матијевић сахрањен је у Београду, а 1993. године у Загребу је обновљен Привредник, док је процес враћања његове имовине, коју чине многе зграде у центру десетак градова у Хрватској, у току.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1788. године погубљен је капетан Коча Анђелковић, вођа српских добровољаца у аустријско-турском рату;
1944. године рођен је фудбалер и тренер Велибор Бора Милутиновић;
1964. године започети су радови на изградњи хидроелектране Ђердап;
1995. године умро је Радивоје Лола Ђукић, телевизијски, позоришни и филмски редитељ и комедиограф.