на данашњи дан: Умро је кнез Александар Карађорђевић
На данашњи дан 1885. године, у Темишвару је умро кнез Александар Карађорђевић, син вође Првог српског устанка, Карађорђа Петровића. Рођен је 1806. у Тополи. После пропасти Првог српског устанка, 1813. године, одлази са родитељима прво у Аустрију, а затим у Русију. У Србију се враћа 1839, постаје члан суда и поручник-ађутант кнеза Михаила. Године 1842, након сукоба Михаила са уставобранитељима, изабран је за кнеза Србије. За време његове владавине, у Србији се наставља са укидањем феудалних односа и са изградњом грађанског правног система. Године 1844, донет је Грађански законик, за који се каже да је највеће дело уставобранитељског времена. Уведена је стајаћа војска и основана прва артиљеријска школа и тополивница. По завршетку Кримског рата, Париским миром из 1856. године, велике силе гарантују Србији аутономију и дозвољава јој се слободна пловидба Дунавом. За владавине Александра, значајно место добијају просвета и култура. Отварају се како основне школе тако и стручне школе и гимназије. Лицеј у Београду прераста у факултет и настају Друштво српске словесности, Народна библиотека и Народни музеј. Читава једна галерија портрета заслужних личности, посебно учесника Првог српског устанка, створена је по кнежевој жељи да овековечи ликове из славне прошлости. Највећи број тих портрета, као и портрет самог владара, урадио је тада најугледнији портретиста у Кнежевини, Урош Кнежевић. Кнез Александар владао је до 1858. године, када му је Светоандрејска скупштина изгласала неповерење, уклонила га са престола и довела кнеза Милоша Обреновића. Последње године живота провео је на свом имању у Румунији, где је и умро. Сахрањен је у Бечу, а његови посмртни остаци пренети су 1912. године у задужбину Карађорђевића на Опленцу.
Од важних догађаја на овај дан директно или индиректно везаних за Србију, издвојићемо:
- године, рођена је Оливера Марковић, наша позоришна, филмска и ТВ глумица.
- године, у Паризу су почели сукоби студената и полиције, који су касније прерасли у штрајкове и масовне демонстрације и захватили још неке европске земље, укључујући и Југолавију.