На данашњи дан 1893. године, одржана је прва првомајска прослава у Србији. Носећи црвене траке са паролом „Пролетери свих земаља, уједините се!“, велики број људи окупио се тога јутра у Македонској улици, код кафане „Радничка касина“, и стао у поворку. Ипак, због многобројних жандарма који су се појавили, већина учесника се разишла и само је њих седамнаест, окружено двоструким редом жандарма, кренуло у Топчидер. Ту је прочитан поздрав Васе Пелагића српском пролетаријату, а онда је скуп растеран. Прва масовнија прослава организована је 1905, када је у збору на Топчидеру било 10.000 људи, а учесници су се окупили и у Нишу, Пироту, Шапцу, Крагујевцу и другим градовима. После Првог светског рата, у међуратној Југославији забрањују се прослављања Првог маја и синдикалне организације, да би се тек после Другог светског рата наставило са прославама.

Иначе, прослава овог дана везује се за догађеје из 1886. године, када се широм САД-а одржало мноштво штрајкова, са преко 300.000 радника који су у њима учествовали. Носили су транспаренте са три осмице и захтевали осмочасовни радни дан. Догађаји по којима се овај датум памти, одиграли су се у ствари дан-два касније, када је полиција штрајкаче, који су наставили да се окупљају и чији се број повећавао, покушала да спречи у томе. Прави покољ настао је на Хејмаркет скверу у Чикагу, где број мртвих и повређених није тачно установљен, а од ухапшенх радника, петорица су касније осуђенa на смрт. Као успомена на ове догађаје, у свету се обележава Први мај.

Од важних догађаја на овај дан директно или индиректно везаних за Србију, издвојићемо:

305. године п.н.е., Диоклецијан и Максимијан повукли су се са власти. То је био први и последњи пут у историји Рима да августи својевољно уступају власт цезарима, који су у овом случају били Констанције Хлор на западу и Галерије на истоку.
306. године, рођен је Рудолф I Хабзбург, немачки цар и оснивач династије Хабзбурга, једне од најутицајнијих европских династија.
307. године, донет је Закон о пошти, којим је званично предвиђено да Државна штампарија штампа и издаје поштанске марке. Прва редовна серија поштанских марака Кнежевине Србије пуштена је у оптицај јуна исте године, а на њој је био приказан лик кнеза Михаила Обреновића из профила.
308. године, Народноослободилачка војска Југославије ослободила је Трст.