На данашњи дан обележава се годишњица оснивања Прве београдске гиманзије (Prva beogrdska gimnazija). Годину дана по оснивању лицеја у Крагујевцу, указом кнеза Милоша основана је Прва гимназија у Београду. Гимназија је почела са радом у Улици Југ Богдановој, у кући Николе Селаковића. Након пет година прешла је у Конак кнегиње Љубице, да би од 1846.године била смештена у згради садашњег Факултета примењених уметности. Ту је остала до 1863.године када је, на сонову поклона Мише Анастасијевића, била усељена у Капетан Мишино здање, заједно са Великом школом, Билбиотеком , Музејом и Друштвом српске словености. Крајем 19.века селидба школе се наставила, те је до средине тридесетих година двадесетог века она променила још неколико адреса. Тада је Београдска општина дала плац код цркве Светог Александра Невског, подигнут је кредит и 20.септембра 1936.године освештан је камен темељац нове зграде у Улици цара Душана 61. Усељење у школску зграду било је априла 1938.године и од тада до данас школа се више није селила. Ипак, наставило се са мењањем назива. Наиме, првих пола века свог постојања називала се Гимназија београдска, а када су се крајем 19.века појавиле и друге гимназије у граду, променила је име у Прва београдска гиманзија. После Првог светског рата названа је Прва мушка реална гимназија у Београду, а 1959.године након спајања са Четвртом женском гимназијом променила је има у Прва београдска. Током периода усмереног образовања звала се Образовно васпитна организација Моше Пијаде, а стари назив јој је враћен 1990.године. Током своје историје кроз њу је прошло прегршт познатих и знаменитих личности, што у улози професора, што као ученици, а неки од њих су: Петар Карађорђевић, Љуба Ненадовић, Степа Степановић, Радомир Путник, Живојин Мишић, Светозар Марковић, Милован Глишић, Стеван Сремац, Лаза Лазаревић, Петар Кочић, Војислав Илић, Јован Цвијић, Мика Алас, Моша Пијаде, Оскар Давичо и многи други.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1815. године завршена је битка код Ватерлоа, после које су велике силе почеле ревизију европских граница током Бечког конгреса;
2010.године у Бечу је умро архитекта, професор, декан Архитектонског факултета и бивши градоначелник Београда, Богдан Богдановић. Најпознатији је ипак као аутор бројних споменика посвећених жртвама Другог светског рата, међу којима су споменици у Прилепу, Белој Цркви, Мостару и Јасеновцу.