На данашњи дан 1942. године убијен је сликар Сава Шумановић (Sava Šumanović). Родио се 1896. године у Винковцима. Родитељи су му били из угледних градских породица из Шида, где су се вратили када је Сава имао четири године. Као десетогодишњак је отишао на школовање у Земун и похађао Реалну гимназију. Већ је ту показивао интересовање за сликарство и уписао се на сликарски курс. Након матуре је намеравао да сликарство буде његов животни позив, мада се отац томе противио. Компромис је, уз помоћ мајке за коју је Сава остао изузетно везан до краја живота, пронађен у томе што је 1914. године уписао у Загребу Вишу школу за умјетност и обрт, након које је могао постати наставник. Школу је завршио са највишим оценама и 1918. године учествовао на заједничкој завршној изложби школе. Исте године у Улриховом салону приредио је прву самосталну изложбу. Такође је радио илустрације и као сценограф у Народном казалишту. Године 1920. приредио је другу самосталну изложбу, која је имала позитивне коментаре и после које је отишао у Париз, тадашњи центар уметничких збивања. У француску престоницу се током свог релативно кратког живота враћао више пута. Тамо је био у атељеу кубисте Андреа Лота, те су његова дела из првог париског периода рађена у том стилу. Прва изложба по повртаку, коју је организовао у Загребу, није имала позитивне коментаре, за разлику од наредне коју је након поновног боравака у Паризу приредио у Београду. Током тих боравака у граду светлости код Шумановића су почели да се јављају здравствени проблеми и знаци нервне исцрпљености. Тада се враћао кући у Шид, а марта 1930. године боравио је и на клиници др Раденка Станковића у Београду, мада подаци о његовом лечењу нису сачувани, јер је болница са читавом документацијом уништена у бомбардовању током Другог светског рата. У сваком случају, током тих тридесетих година живео је у Шиду и сликао актове по скицама које је донео из Париза и пејзаже из непосредне околине, који својом јединственом светлошћу и атмосфером спадају у сам врх нашег сликарства, док посебан део његовог стваралаштва последњих година представљају Шидијанке и Берачице. Септембра 1939. године у Београду је одржао шесту и последњу самосталну изожбу на којој је изложио 410 слика. Посећеност је била велика и доживео је велики успех, те се вратио у Шид пун елана и полета, без обзира на рат који је почињао. Међутим, када је Шид 1941. године постао део НДХ и ћирилица била забрањена, Сава је престао да потписује своје слике и уместо тога бележио је углавном само годину. Иако је био у могућности да пређе у окупирану Србију, где му не би претила опасност од усташа, он је то одбио. У рано јутро 28. августа, у једној усташкој акцији Сава Шумановић је ухапшен. Замолио је агенте који су дошли по њега да се окупа, поздравио се са мајком и отишао. Са великом групом грађана одведен је у Сремску Митровицу, где се по неким наводима претпоставља да је после мучења и сакаћења шака убијен два дана касније и сахрањен у масовној гробници. На штафелају је тог јутра остао да се суши трећи део триптиха Берачице, довршен два дана раније, а иза једног од највећих српских сликара остало је више од 800 дела, међу којима Доручак на трави и Пијана лађа представљају највиши домет нашег модерног сликарства. Десет година након уметникове смрти, његова мајка Персида поклонила је општини Шид 417 слика свога сина, породичну кућу и осам јутара земље, и тако су основани Галерија и Спомен кућа Саве Шумановића, који и данас чувају успомену на овог великог сликара.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1929. године умро је књижевник и правник Иво Војновић;
1931. године рођен је театролог и књижевник Јован Ћирилов;
1935. године рођена је књижевница Гроздана Олујић;
1993. године умро је глумац Милош Жутић.