На данашњи дан 1944. године око поднева, када се већ ближило ослобођење, педесетак савезничких авиона, у оквиру операције бомбардовања немачких снага и њихових комуникација у окупираној Југославији, названој Недеља пацова (Nedelja pacova), за два сата сравнило је Лесковац са земљом. Пописано је 819 жртава, а тачан број погинулих и рањених никада није утврђен, мада се процене крећу од две до више од четири хиљаде људи, у граду који је пред рат имао око 18 000 становника, док је порушено и оштећенo 1840 објеката. Уништена је комплетна инфраструктура и целокупно градско језгро са прелепим зградама, међу којима су Лесковачка гимназија, Соколски дом, Хотел Костић, Хотел Плуг, банка, приватне куће и многа друга здања. Зашто је један од најлепших и најбогатијих градова тадашње Србије уништен ни данас није сасвим расветљено, пошто се о том догађају, као и о осталим пријатељским савезничким бомбардовањима није много говорило у послератној Југославији. Наводно, разлог је био да се униште немачке снаге у повлачењу из Грчке, док се прави разлог можда крије у томе што су Лесковац мало пре тога ослободили четници, који су тог 6. септембра прослављали рођендан краља Петра II. Помиње се чак и захтев Коче Поповића да савезници бомбардују Лесковац и друге градове у тој области, као и то да је заједно са шефом британске војне мисије код Врховног штаба НОВ и ПОЈ, Шкотланђанином Фицројом Меклејном посматрао са брда Петровац како град нестаје. Било како било, док се истина не утврди, свакако је интересантно споменути да је од октобра 1943. године и првог савезничког бомбардовања Ниша, па до септембра наредне године, када је Београд последњи пут у том рату бомбардован из савезничких авиона, било још много пријатељских обрушавања на градове, насеља, саобраћајнице, телекомуникационе чворове и фабрике у Југославији, а убедљиво највише у Србији. Лесковац, Ниш, Београд, Краљево, Смедерево, Нови Сад, Ћуприја, Сремска Митровица, Рума, Панчево, Крагујевац, Ковин, Крушевац, Прокупље и Приштина само су неки од њих. Године 1991. у Лесковцу је подигнута спомен чесма посвећена страдалом граду.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1688. године аустријска војска је, уз помоћ српских добровољаца, освојила Београд од Турака, да би га Турци поново заузели 1690. године;
1877. године рођен је српски виолиниста и композитор оперета, балета и оркестарске музике, Петар Стојановић;
1914. године, на захтев савезника да после победе на Церу у Првом светском рату предузме офанзиву преко границе, српска војска је почела операције против Аустријанаца у Срему и источној Босни, познате као „Сремска операција“ или „Битка на Дрини“;
19233. године рођена је Нада Динић, народни херој;
1923. године рођен је краљ Петар II Карађорђевић;
1943. године погинуо је књижевник Милош Савковић;
1973. године рођен је селектор одбојкашке репрезентације Србије, Никола Грбић.