ЉудиНа данашњи дан

На данашњи дан рођен је војвода Живојин Мишић

На данашњи дан 1855. године у Струганику код Мионице рођен је српски војвода Живојин Мишић, учесник свих ратова које је Србија водила од 1876. године до 1918, и један од најистакнутијих војсковођа у Првом светском рату. Основну школу је започео у Рибници, а завршио у Крагујевцу. Гимназију је похађао у Крагујевцу и у Београду, у Првој београдској гимназији. Војно образовање стицао је у Артиљеријској школи у Београду и аустријској Стрељачкој школи, а на Војној академији у Београду предавао је од 1898. године до 1904. У српско-турским ратовима командовао је батаљоном и ту стекао прва ратна искуства. Након Мајског преврата пензионисан је у чину генералштабног пуковника, пошто је сматран сувише блиским свргнутој династији Обреновића и због сумње да је непријатељски расположен према завереницима. Међутим, током анексионе кризе, на лични захтев начелника Врховне команде генерала Радомира Путника, активиран је и постављен за његовог помоћника, што је био и током балканских ратова. У чин генерала унапређен је после Кумановске битке, а истакао се правилном проценом и на почетку битке на Брегалници. По завршетку рата, по други пут је пензионисан. Ипак, пред избијање Првог светског рата још једном је реактивиран и постављен за помоћника начелника штаба Врховне команде. У Колубарској бици је на сопствено инсистирање заменио рањеног и болесног команданта генерала Петра Бојовића и преузео команду над Првом армијом. Повративши јој пољуљани морал, успео је да запоседне Сувоборски гребен и потпуно разбије аустроугарске трупе. Тактика коју је применио у ситуацији када је српска војска била бројчано више него двоструко слабија и данас се изучава на војним академијама, а за то је Живојин Мишић унапређен у чин војводе. Касније је учествовао у повлачењу преко Косова и Албаније, руководио припремама за пробој Солунског фронта и офанзивом српске војске која је уследила, одбацивши захтеве савезничке команде да се обустави напредовање Прве армије Петра Бојовића. Након капитулације Централних сила и образовања Краљевине СХС, војвода Мишић је на предлог регента Александра, марта 1919. године отишао у обилазак Хрватске, да се лично увери у тамошње прилике, имајући на уму све проблеме од стране Хрвата и Словенаца који су пратили завршетак рата и настанак нове државе. По повратку са путовања регенту је изнео мишљење да не треба правити заједничку државу. Он је предосетио оно што би Србима могло да се догоди у таквој држави, и што се и јесте догодило током Другог светског рата и касније, но нажалост његов предлог није прихваћен. Војвода Живојин Мишић преминуо је, после дуге и тешке болести и лечења у иностранству, 20. јануара 1921. године у Београду. Уз највеће почасти, испраћајем у коме је учествовао скоро цео Београд, сахрањен је два дана касније на Новом гробљу. Током живота је написао многе расправе из области ратне вештине, као и књигу Стратегија, која је одмах увршћена у обавезну лектиру официрског кора, а са немачког је превео Тактику од Балка. Своје мемоаре започео је да пише током лечења у Француској, а књига Моје успомене објављена је тек 1969. године. Носилац је највиших одликовања како домаћих, тако и страних, а његов лик овековечен је и у бројним књижевним, музичким и ликовним делима. Многе улице и школе носе његово име, као и касарна у Ваљеву, док је његова родна кућа 1987. године претворена у спомен-музеј. Дан Мишићевог рођења обележава се као празник Мионичке општине, а од 1998. године у Мионици се приређују Мишићеви дани.
Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1427. године умро је деспот Стефан Лазаревић;
1883. године из Беча су тридесет година након његове смрти, пренети посмртни остаци песника Бранка Радичевића и сахрањени на брду Стражилово изнад Сремских Карловаца;
1936. године умро је српки геолог, политичар и академик Јован Жујовић;
1937. године у Београду је дошло до сукоба полиције и демонстраната који су протестовали због подношења скупштини на ратификацију конкордата између Ватикана и Краљевине Југославије. Конкордат је потписан у јулу 1935, али због отпора јавног мњења није ступио на снагу.
1945. године преминуо је Драгутин Гавриловић, мајор Краљевске југословенске војске и јунак одбране Београда 1915. године.
1956. године лидери Југославије, Индије и Египта – Јосип Броз Тито, Џавахарлал Нехру и Гамал Абдел Насер, потписали су Брионску декларацију о заједничкој противблоковској политици, што је означило почетак стварања Покрета несврстаних земаља.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Terazijska __esma 1876
Претходни чланак

На данашњи дан почела је изградња Теразијске чесме (Izgradnja Terazijske česme)

krf
Наредни чланак

На данашњи дан потписана је Крфска декларација