ЉудиНа данашњи дан

На данашњи дан рођен је војвода Петар Бојовић (Vojvoda Petar Bojović)

На данашњи дан 1858. године у Мишевићима код Нове Вароши рођен је Петар Бојовић (Vojvoda Petar Bojović). Попут војвода Путника, Мишића и Степановића, и он је учествовао у свим ратовима за стварање Србије. Као питомац Артиљеријске школе учествовао је у српско-турским ратовима од 1858. до 1878. године током којих је био у штабу Врховне команде. После српско-бугарског рата, где се истакао храброшћу у више борби, постао је водник коњице, а затим је 1891. године положио испит и добио чин капетана. Постављен је за начелника Штаба Моравске дивизије у Нишу и ту остао пет година. У Првом балканском рату, као начелник Штаба Прве армије значајно је допринео победама у Кумановској и Битољској бици, после чега је добио чин генерала. У Другом балканском рату је, такође на челу Штаба Прве армије, пробио бугарске положаје на Рајчанском риду, што је одлучило исход Брегалнничке битке, па и самог рата. После рата је био командант трупа на Косову и Македонији. У Првом светском рату командовао је Првом армијом 1914. године у Церској бици и ослободио Шабац. Након напада Бугара 1915. године успео је да их спречи да продру на Косово, што је омогућило одступање српске армије преко Албаније. У јануару 1916. године је постао начелник Штаба Врховне команде, уместо болесног војводе Путника, и организовао пребацивање војске на Крф и Бизерту, а од септембра до новембра је руководио офанзивом у којој су заузети Кајмакчалан и Битољ. Због неслагања са савезничком командом око питања ширења Солунског фронта, пролећа 1918. поднео је оставку на место начелника Врховне команде и постављен је за команданта Прве армије. Под његовим вођством она је пробила непријатељске линије на Солунском фронту и наставила напредовање дубоко у окупирану територију. Заузела је Велес и Овче поље, разоружала Бугаре код Куманова и разбила немачку Другу армију код Ниша, без помоћи савезника који су заостали стотинама километара. На челу Прве армије 1. новембра 1918. године ослободио је и Београд. Српска Врховна команда га је септембра 1918. године одликовала титулом војводе. После рата постао је командант Прве армијске области и на тој функцији остао је до децембра 1920. године. Начелником Главног генералштаба војске Краљевине СХС именован је јануара 1921. године, после смрти војводе Мишића, и на том положају је био до децембра исте године када је пензионисан. Бојовић се након тога повукао из јавног живота и дане проводио пишући. Након пуча 1941. године реактивиран је и постављен за Врховног инспектора целокупне војне силе Југославије, а пред Априлски рат је именован за помоћника Врховног команданта краљевске југословенске војске, краља Петра II. Имао је прилику да са краљем и владом напусти земљу, али је он одлучио да остане. Читав Други светски рат је провео у добровољном кућном притвору у Београду, не желећи да се стави на располагање Немцима, што су они поштовали и третирали га као ратног заробљеника, не узнемиравајући га. Крајем 1944. године припадници ОЗНЕ су му упали у кућу и уз уништавање личних ствари, вређање и ударце га ухапсили. Физичко и психичко малтретирање је настављено и у затвору, одакле је пуштен у видно лошем стању. Преминуо је убрзо после тога, 19. јануара 1945. године. Сахрањен је у породичној гробници на Новом гробљу, а ОЗНА је забранила грађанима да присуствују сахрани, под претњом хапшења и кривичног гоњења. Тако је завршио последњи српски војвода, који је током живота примио на десетине одликовања, како домаћих тако и страних, међу којима су орден Карађорђеве звезде I реда, орден Југословенске круне I реда и орден Легије части I реда.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1939. године умро је др Драгослав Јовановић, професор Правног факултета у Београду и ректор Београдског универзитета;
1998. године умро је композитор Дарко Краљић, један од пионира југословенске забавне музике.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

draza
Претходни чланак

На данашњи дан завршен је Београдски процес (Beogradski proces)

svetolik-radovanovic
Наредни чланак

На данашњи дан умро је Светолик Радовановић (Svetolik Radovanović)