ЉудиНа данашњи дан

На данашњи дан рођен је сликар Паја Јовановић (Paja Jovanović)

На данашњи дан 1859. године у Вршцу је рођен Паја Јовановић (Paja Jovanović). Цртањем и сликарством почео је да се бави најпре самостално, да би када се прочуло за његов таленат добио прву поруџбину у четрнаестој години од вршачке цркве. После добрих критика у вези са тим послом, уписао је школу цртања код професора Махолца, а потом и бечку Академију. После завршених студија наставио је да се усавршава и све више да путује. На предлог професора пропутовао је Балкан, нарочито Црну Гору, приморје, Албанију, Босну и Херцеговину, јужну и источну Србију. Бележио је обичаје, ношњу, ликове, пределе. Из тог периода су му слике Мачевање, Гуслар, Кићење невесте, Арбанас, Борба петлова, Арбанас с чибуком и Рањени Црногорац за коју је 1882. године добио прву награду бечке Академије и царску стипендију. Након тога одлучује да живи у Лондону и да још чешће путује, те тако посећује Египат и земље Магреба, Грчку, Турску, Италију, Шпанију, Кавказ. Постаје 1884. године дописни члан Српског ученог друштва, а четири године касније и редовни члан Српске краљевске академије. Последњих година 19. века све више почиње да слика историјске композиције. За Миленијумску изложбу која је требало да се одржи у Будимпешти 1896. године, од одбора црквених сабора Сремских Карловаца и патријарха Георгија Бранковића добија поруџбину да наслика Сеобу Срба под Арсенијем III Чарнојевићем. Ову слику Паја је урадио у неколико верзија, али због неслагања са патријархом ипак није приказана на изложби. У наредном периоду урадио је још неколико слика са историјском тематиком, међу којима су Битка у Теутобуршкој шуми, из германске историје, за коју је добио неколико награда, Таковски устанак, по поруџбини краља Милана Обреновића, Женидба Душанова, Проглашење Душановог законика и Крунисање цара Душана, за коју је добио златну медаљу на светској изложби у Паризу. Тих година Јовановић ради иконостас Саборне цркве у Новом Саду, као и цркве у Долову, а за Саборну цркву у Сремским Карловцима насликао је неколико слика везаних за Светог Саву. Првих година двадесетог века све више се окреће портретима. Овековечио је многе владаре, аристократе, научнике, међу којима и Михајла Пупина, цара Фрању Јосифа, вајара Ђорђа Јовановића, а 1903. године током боравка на двору црногорског краља Николе насликао је чланове краљевске породице. У Београд је први пут дошао 1910. године, на позив краља Петра I Карађорђевића. И поред тога што је наредних деценија боравио у Женеви и у Бечу, увек се враћао у Београд и истицао своју везаност за град на ушћу Саве у Дунав. У договору са Музејом града Београда радио је на отварању свог Легата, што се догодило тек 1970. године. Паја Јовановић умро је 1957. године у Бечу, а урна са његовим пепелом је, по његовој жељи, пренета у Београд и положена у Алеји заслужних грађана на Новом Гробљу.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1930. године умро је Љубомир Стојановић, српски филолог и политичар, секретар Српске краљевске академије и један од оснивача Републиканске странке;
1944. године на Вису је склопљен споразум Тито-Шубашић, о односима Народноослободилачког покрета и Владе Југославије у емиграцији;
1954. године основан је Музеј Првог српског устанка, из кога ће се касније развити Историјски музеј Србије.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

cesma
Претходни чланак

На данашњи дан догодио се инцидент код Чукур чесме (Čukur česme)

04 Bracinac, deo Zajecara
Наредни чланак

ЗАЈЕЧАР КРОЗ ВРЕМЕ 1466–1912