На данашњи дан 1859. године у Вршцу је рођен Паја Јовановић (Paja Jovanović). Цртањем и сликарством почео је да се бави најпре самостално, да би када се прочуло за његов таленат добио прву поруџбину у четрнаестој години од вршачке цркве. После добрих критика у вези са тим послом, уписао је школу цртања код професора Махолца, а потом и бечку Академију. После завршених студија наставио је да се усавршава и све више да путује. На предлог професора пропутовао је Балкан, нарочито Црну Гору, приморје, Албанију, Босну и Херцеговину, јужну и источну Србију. Бележио је обичаје, ношњу, ликове, пределе. Из тог периода су му слике Мачевање, Гуслар, Кићење невесте, Арбанас, Борба петлова, Арбанас с чибуком и Рањени Црногорац за коју је 1882. године добио прву награду бечке Академије и царску стипендију. Након тога одлучује да живи у Лондону и да још чешће путује, те тако посећује Египат и земље Магреба, Грчку, Турску, Италију, Шпанију, Кавказ. Постаје 1884. године дописни члан Српског ученог друштва, а четири године касније и редовни члан Српске краљевске академије. Последњих година 19. века све више почиње да слика историјске композиције. За Миленијумску изложбу која је требало да се одржи у Будимпешти 1896. године, од одбора црквених сабора Сремских Карловаца и патријарха Георгија Бранковића добија поруџбину да наслика Сеобу Срба под Арсенијем III Чарнојевићем. Ову слику Паја је урадио у неколико верзија, али због неслагања са патријархом ипак није приказана на изложби. У наредном периоду урадио је још неколико слика са историјском тематиком, међу којима су Битка у Теутобуршкој шуми, из германске историје, за коју је добио неколико награда, Таковски устанак, по поруџбини краља Милана Обреновића, Женидба Душанова, Проглашење Душановог законика и Крунисање цара Душана, за коју је добио златну медаљу на светској изложби у Паризу. Тих година Јовановић ради иконостас Саборне цркве у Новом Саду, као и цркве у Долову, а за Саборну цркву у Сремским Карловцима насликао је неколико слика везаних за Светог Саву. Првих година двадесетог века све више се окреће портретима. Овековечио је многе владаре, аристократе, научнике, међу којима и Михајла Пупина, цара Фрању Јосифа, вајара Ђорђа Јовановића, а 1903. године током боравка на двору црногорског краља Николе насликао је чланове краљевске породице. У Београд је први пут дошао 1910. године, на позив краља Петра I Карађорђевића. И поред тога што је наредних деценија боравио у Женеви и у Бечу, увек се враћао у Београд и истицао своју везаност за град на ушћу Саве у Дунав. У договору са Музејом града Београда радио је на отварању свог Легата, што се догодило тек 1970. године. Паја Јовановић умро је 1957. године у Бечу, а урна са његовим пепелом је, по његовој жељи, пренета у Београд и положена у Алеји заслужних грађана на Новом Гробљу.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1930. године умро је Љубомир Стојановић, српски филолог и политичар, секретар Српске краљевске академије и један од оснивача Републиканске странке;
1944. године на Вису је склопљен споразум Тито-Шубашић, о односима Народноослободилачког покрета и Владе Југославије у емиграцији;
1954. године основан је Музеј Првог српског устанка, из кога ће се касније развити Историјски музеј Србије.