На данашњи дан 1828.године рођен је швајцарац Жан Анри Динан, творац идеје о Црвеном крсту. Јуна 1859.године Динан се затекао у близини градића Солферино, на северу Италије, где се одиграла битка између француско-сардинијске и аустријске војске. По завршетку битке, на бојном пољу остао је да лежи велики број мртвих и рањених. Рањенима није имао ко да помогне, па је Динан, који се ту затекао почео је да помаже и окупља становнике околних села, који су се одазвали у великом броју. Помоћ је пружана свима, без обзира чијој војсци су припадали. Цркве су претварали у болнице, а мртве сахрањивали бележећи податке о њима да би могли да обавесте породице. По повратку у Женеву Динан је објавио књигу Сећање на Солферино, где је поред описа дешавања, изнео идеје о стварању друштва за помоћ рањеницима и усвајања међународног споразума који би том друштву обезбеђивао заштиту. Са још четворицом суграђана основао је Комитет петорице и исте године, 26.октобра 1863. одржао међународну конвенцију на којој је основан Црвени крст. Женевском конвенцијом од 1864. утврђени су принципи заштите рањених и болесних, као и санитета који је означен знаком црвеног крста. Од те године почиње и оснивање националних друшава Црвеног крста, међу којима су прва настала у данашњој Немачкој, Пруској, Белгији, Холандији, Данској, Француској, Италији и Шпанији. Анри Динан је за свој рад добио Нобелову награду за мир 1901.године. Године 1965. установљено је одликовање Међународног црвеног крста Медаља Анри Динан, као највише признање за изванредну службу и пожртвовање и додељује се сваке друге године.

Поређења ради, у Србији је друштво Црвеног крста основано почетком 1876.године у Београду и било је једно од првих петнаест таквих организација основаних у свету. Још је занимљивије то да је Међународни Црвени крст у Женеви доделио специјално признање Црвеном крсту Србије за један преседан у историји ратовања. Наиме, у току рата против Бугарске 1885.године, на захтев лекара аустријског Црвеног крста, Влада Србије је одобрила војној команди да за један дан прекине рат, отвори линију фронта и пропусти санитетски материјал који је из Беча упућен у Софију. Србија се придружила апелу из Европе и отворила своје војне магацине из којих је дала лекове, ћебад, кревете и сав материјал који је био неопходан за отварање једне болнице у Бугарској и на тај начин помогла земљи са којом је била у рату. Као сећање на овај догађај у холу зграде Међународног Црвеног крста у Женеви постављена је табла на којој је исписано: Буди тако хуман као што је била хумана Србија 1885. године.