ЉудиНа данашњи дан

На данашњи дан рођен је Милан Стојадиновић (Milan Stojadinović)

На данашњи дан 1888. године у Чачку је рођен Милан Стојадиновић (Milan Stojadinović). Био је син једног од оснивача Радикалне странке, и од малена припреман за дужности које је касније током каријере и обављао. Студије права је завршио у Београду, али је током школовања боравио и у иностранству учећи стране језике и проширујући знање. Након одбране доктората провео је неколико година на усавршавању у финансијским институцијама Француске, Немачке и Британије. Каријеру у Србији је почео као писар, да би по напуштању државне службе био директор новоосноване British Trade Corporation банке у Београду, а истовремено је и предавао на Београдском универзитету привредне и финансијске науке. Убрзо постаје министар финансија у Пашићевој влади, али је 1928. из ње иступио. Након тога је боравио у САД, а по повратку је постао председник Београдске берзе. На позив кнеза Павла, 1934. године постаје поново министар финансија и враћа се у политички живот земље која је била осиромашена економском кризом и озбиљно уздрмана убиством краља Александра у Марсеју. Наредне године, након пада Јевтићеве владе, кнез Павле му поверава мандат за састав нове. Стојадиновић је имао намеру да унутрашњу и спољну политику стави у службу економије. Спроводио је политику јавних радова, градио пруге у брдским пределима и нове путеве, поправљао и проширивао луке, изграђивао обалоутврде и канале и за те радове запослио преко 100 000 људи, док је ситним и средњим сељацима укинуо добар део дугова и тако повећао њихову куповну моћ. Посебно се занимао за напредак индустрије и за време његове владе подигнуто је више од 100 фабрика, неколико рафинерија, електричних централа и других постројења. У унутрашњој политици настојао је да смири националне и политичке острашћености, у владу је позвао и представнике Словенаца и босанских муслимана, а и према Хрватима је водио политику попуштања, позивајући и њих да уђу у састав владе, што се ипак није догодило. У спољној политици очекивало се да је доласком Стојадиновића на власт требало да превагне британски утицај, будући да је био директор пар британских концерна у Југославији. Међутим, и поред те чињенице, као и покушаја њега и кнеза Павла да повећају трговину са острвљанима, то се није догодило. Британски одговор био је да код њих важи правило да трговци купују где желе, те се југословенска спољна политика и економија окренула оној страни која је хтела да сарађује. Стојадиновић је поставио модел неутралности и држања ван сукоба великих сила. Потписао је низ важних споразума са суседима смањујући притисак Италије и Бугарске, а посебно је радио на изградњи прагматичних односа са Немачком, која је била највећи трговински партнер, али и највећа потенцијална опасност. У периоду од 1935. године до 1937. извоз је удвостручен, а спољнотрговински дефицит из 1935. претворио се у вишеструко већи суфицит у 1937. години. Развијање добрих односа са Хитлером и Мусолинијем сматрао је битним и због очувања државе, односно онемогућавања било каквог деловања Мачека и чињења уступака Хрватима. У том правцу гурала га је такође и слабост коју је Француска тада показивала, и њена и британска евидентна неспремност да оружано бране Југославију, као и антикомунизам. Иако је сматран за изузетно способног финансијског стручњака, прагматичног политичара и некога ко је много урадио на државном нивоу, колале су и гласине о томе да се лично окористио и стекао велико богатство коришћењем политичких позиција. Ипак, оно што га је довело до пада били су британска политика уз помоћ кнеза Павла, који им је у то време још увек безрезервно веровао, и британска намера да поставе ситуацију на Балкану онако како то њима одговара. Стојадиновић и његова политика неутралности према Италији и Немачкој никако Британцима нису били по вољи, као и нерешено питање Хрватске. Године 1940. Милан Стојадиновић је интерниран из Београда због проналаска компромитујућег материјала, а непосредно пред избијање рата у нашој земљи, послат је у Грчку и предат Британцима, који су га држали на Маурицијусу до 1948. године, када је стигао у Буенос Аирес. Ту је провео остатак живота пишући за часописе из економије и радећи као саветник аргентинских власти, а написао је и мемоаре под називом Ни рат ни пакт, објављене тек после његове смрти. Још једна контраверза везана за њега је и та да је 1954. године у Буенос Аиресу потписао споразум са Антом Павелићем о разбијању и подели ФНРЈ на Словенију, Хрватску и Србију, који је био негативно примљен и од хрватске и од српске емиграције. Стојадиновић је преминуо 1961. године у својој кући у Аргентини.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1552. године у Београду је штампана прва књига ћирилицом, позната као Београдско четворојеванђеље;
1791. године потписан је Свиштовски мир, којим је окончан аустријско-турски рат који је трајао од 1788. до 1791. године.
1914. године Немачке трупе напале су Белгију, Велика Британија је објавила рат Немачкој, а САД су прогласиле неутралност.
1995. године Хрватска је почела операцију Олуја, услед које је око 250.000 Срба напустило своје домове и кренуло, у највећем избегличком таласу у Европи од Другог светског рата, према Босни и СР Југославији.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

537122689-avakumovic-jovan-politician-serbia-as-prime-gettyimages
Претходни чланак

На данашњи дан је умро Јован Авакумовић (Jovan Avakumović)

Bogdan-Gavrilovic
Наредни чланак

На данашњи дан умро је математичар Богдан Гавриловић (Bogdan Gavrilović)