На данашњи дан 1831. године у Рипњу, рођен je српски књижевник Милан Ђ. Милићевић. Завршио је богословију, радио као државни чиновник, а од 1886. године био је управник Народне библиотеке. Један је од оснивача Друштва српске словесности и Српске књижевне задруге. Једно време је био секретар, па затим председник Српске краљевске академије у периоду од 1896. до 1899. године. Објавио је низ педагошких списа и радова из историографије од којих су најпознатији: Кнез Милош у причама, Карађорђе у говору и твору и Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, где је обрадио око 180 биографија познатих српских научника, културних радника и знаменитих историјских личности. У историјско-географским делима Кнежевина Србија и Краљевина Србија дао је приказ целе ондашње Србије са топографским подацима, описом старина и локалних предања. Кнежевина Србија по обиму материјала који је у њој сакупљен, представља једно од најзначајнијих српских научних дела у 19. веку. Милан Ђ. Милићевић преминуо је у Београду 1908. године.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1920. године, у дворцу Тријанон код Париза, силе Антанте су после Првог светског рата потписале мировни уговор са Мађарском и одузеле јој територије које је држала у оквиру Аустроугарске.