На данашњи дан 1844. године у Београду је рођен Петар I Карађорђевић, син кнеза Александра и унук Карађорђа (Kralj Petar I Karađorđević). На престо је ступио после Мајског преврата 1903. године. Школовао се у Србији, Швајцарској и Француској, где је похађао Војну академију у Сен Сиру и Вишу војну академију у Мецу. Учествовао је у Легији странаца у француско-пруском рату 1870-71. године као француски официр. Био је заробљен од стране Немаца, али је успео да побегне. За изузетну храброст одликован је орденом Легије части, поставши тако једини европски владар који је то одличје завредио на бојном пољу. По избијању босанско-херцеговачког устанка 1875. године, дошао је у Босну и под именом Петaр Мркоњић учествовао у борбама, командовао једним устаничким одредом и предводио неколико напада на Турке. У Црној Гори се 1883. године, оженио Зорком, ћерком кнеза Николе Петровића. После убиства краља Александра Обреновића, Скупштина Србије га је изабрала за краља. Одгајан на идејама политичког либерализма, парламентаризма, демократије и њених институција, и као човек који је превео спис О слободи, филозофа Џона Стјуарта Мила, краљ Петар је та начела покушао да примени у Србији и тако омогући бржи развој земље. Поред развоја трговине и занатства, долази и до успона индустрије. Страни капитал, првенствено аустроугарски и француски, продире знатно брже, а захваљујући ширењу железнице и речног саобраћаја Србија се све више укључује у европску привреду. Унапређен је систем просвете и културе, основан Београдски универзитет, а штампа је достигла ниво слободе какав није имала никада ни пре, ни после тога. У то време јача и идеја југословенства, а Србија преузима улогу Пијемонта. Долази до све чешћих сукоба са Аусторугарском, нарочито након анексије Босне и Херцеговине. Србија се везује за силе Тројног споразума (Русија, Француска и Енглеска) и склапа Балкански савез са Црном Гором, Бугарском и Грчком ради коначног ослобођења од Турака. Током балканских ратова краљ Петар је био врховни командант, но пред избијање Првог светског рата вршење краљевске власти пренео је на сина, престолонаследника Александра, који је као регент владао Србијом, а потом и Краљевином Срба, Хрвата и Словенаца до смрти свог оца 1921. године. Иако стар и болестан, краљ Петар се са војском и народом повлачио преко Албаније и обилазио војнике на фронту. Добио је атрибут Ослободилац, а у народу је уживао велико поштовање и остао познат као чика Пера, док су Французи за њега говорили Његово величанство свети старац. Краљ Петар није присуствовао проглашењу Краљевине СХС, јер се тада налазио у Грчкој на лечењу. Преминуо је 16. августа 1921. године у Београду и сахрањен је у својој задужбини, цркви светог Ђорђа на Опленцу.
Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1890. године умро је сликар Новак Радонић;
1982. године умро је књижевник Меша Селимовић.