ЉудиНа данашњи дан

На данашњи дан рођен је Јован Хаџић (Jovan Hadžić)

На данашњи дан 1799. године у Сомбору је рођен књижевник Јован Хаџић (Jovan Hadžić). Потицао је из богате и угледне породице. Основну школу завршио је на српском језику, а после тога је уписао једногодишњу немачку школу у Сремским Карловцима. Након гимназије је студирао филозофију и права у Пешти, и још током студија показивао интересовање за антику и старогрчки језик, као и за римско право. У то време почео је и са писањем поезије под псеудонимом Милош Светић. Студије је наставио у Бечу, где је 1826. године стекао звање доктора права. У Србију је дошао 1837. године, као један од водећих правника и политички противник кнеза Милоша. Био је значајна личност и у културном животу. Оснивач је Матице српске, уредник „Летописа“ и у почетку сарадник Вука Караџића, са ким је касније дошао у сукоб око схватања књижевног језика. Његов књижевни и научни рад је обиман, те се поред права бавио и поезијом, превођењем, историјом и филологијом. Као ученик Лукијана Мушицког, он је на прелазу са старог класицизма ка новијим песничким стремљењима чији су подстицаји допирали из немачке књижевности и наше народне поезије. Писао је оде у славу истакнутих савременика, родољубиве, дидактичке песме, и показивао велико интересовање за политичку и епску поезију. Сматра се претходником како Змаја, тако и Радичевића. Преводио је дела античке и модерне класичне традиције попут Хомера, Вергилија, Хорација, Шилера, Гетеа и других, а превео је и делове „Илијаде“ у десетерцу. Постао је један од најистакнутијих противника Вукове језичке реформе, а сукоб се завршио интервенцијом Ђуре Даничића, који је у свом делу „Рат за српски језик и правопис“ дао аргументе против писања старом азбуком и правописом, а такође истакао и Хаџићеву нестручност у филологији. Он је ипак до краја живота 1869. године у Новом Саду, наставио да користи старо писмо и да се противи реформи, што је вероватно и утицало на касније негативно гледање на њега и његов рад, иако му је утицај и значај у српској књижевности XIX века неспоран.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1914. године почео је бој на Мачковом камену у Првом светском рату;
1938. године рођен је сценариста и драмски писац Гордан Михић;
1975. године умро је српски лекар инфектолог, професор Медицинског факултета у Београду, председник Српског лекарског друштва и академик Коста Тодоровић;
1999. године умро је српски филолог, лингвиста и редовни члан САНУ, Павле Ивић.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Vukov sabor
Претходни чланак

На данашњи дан одржан је први Вуков сабор (Vukov sabor)

margita
Наредни чланак

На данашњи дан умрла је Маргита Стефановић (Margita Stefanović)