На данашњи дан 1887. године, у Вршцу, рођен je Драгиша Брашован. Био је један од најзначајнијих представника српског модерног архитектонског покрета, члан САНУ и члан Краљевског института британских архитеката. После завршене основне и средње школе у Вршцу, одлази у Будимпешту где студира архитектуру на одсеку Техничког факултета. По завршетку Првог светског рата ради у архитектонском атељеу Тери и Погањ у Будимпешти. Неколико година бива запослен на месту градског архитекте у Великом Бечкереку, данашњем Зрењанину, те из тог периода потичу његова дела у овом граду и околини. Од 1921. године почиње да ради у Београду, где учествује у пројектовању палате Руски Цар која се приписује Петру Поповићу, пројектује вилу Ђорђа Генчића на ћошку улица Проте Матеје и Крунске, данас Музеј Николе Тесле, и зграду пензионог фонда Беочинске фабрике цемента у улици Браће Југовића. Био је аутор југословенских павиљона на изложбама у Барселони 1929. године и Милану 1931. године. Ипак, три највећа Брашованова дела несумњиво су зграда Ратног ваздухопловства у Земуну, зграда Бановине у Новом Саду и зграда Државне штампарије у Београду-БИГЗ. После Другог светског рата учествовао је на реконструкцији Старог двора, пројектовао радничка насеља у Тузли, Зворику, Јагодини, зграду Поште у Новом Саду и зграду Робне куће у центру Чачка. Драгиша Брашован преминуо је 1965. године у Београду.

Од важних догађаја на овај дан, директно или индиректно везаних за Србију, издвојићемо :
1929. године у Народном позоришту у Београду, изведена је премијера Госпође министарке, Бранислава Нушића. Редитељ је био Витомир Богић, а сценограф Ананије Вербицки. Насловну улогу тумачила је Жанка Стокић, којој је Нушић унапред наменио улогу
1944. године, Немци су у Другом светском рату почели ваздушни десант на Дрвар где је био смештен Врховни штаб југословенских партизана.