ЉудиНа данашњи дан

На данашњи дан рођен је Иван Ђаја (Ivan Đaja)

На данашњи дан 1884. године у Авру у Француској, рођен је Иван Ђаја (Ivan Đaja). Био је физиолог, доктор биологије, професор и ректор Београдског универзитета, редовни члан Српске академије наука и уметности, оснивач Физиолошког завода и прве Катедре за физиологију на Балкану. Мајка му је била Францускиња, а отац Србин из Дубровника. Породица је 1890. године прешла у Београд и он је ту завршио основну школу и гимназију. Студирао је и докторирао 1909. године на Сорбони, са тезом из физиологије под насловом : Студија фермената, гликозида и угљених хидрата код мекушаца и ракова. И поред тога што је рођен у Француској, у овој земљи дипломирао и докторирао и могао да настави каријеру , после завршеног доктората вратио се у Србију. У Србији је провео највећи део живота, бавећи се истраживањем, предавањем и академским радом. Спада у највеће српске физиологе и биологе, са непроцењивом заслугом у утемељивању научне физиологије у Србији, засноване на експерименталном раду. Још почетком 20. века поставио је основе експерименталне физиологије и физиолошке хемије, касније биохемије, не само у Србији, већ и у југоисточној Европи. Објавио је преко 200 научних радова и велики број других публикација самостално или са сарадницима. Године 1910. основао је прву Катедру за физиологију на Балкану, у оквиру Филозофског факултета у Београду и организовао први Институт за физиологију у Србији, којим је руководио више од четири деценије. Својим радом у настави, а нарочито резултатима које је постигао у области терморегулације и биоенергетике, допринео је угледу Србије у свету у тој мери да се Физиолошки завод почео помињати као Београдска физиолошка школа. Први период бављења науком је посветио ендогеним ензимима, односно ферментима, који настају радом жлезда органа за варење. Овом темом бавио се све до Првог светског рата и за истраживања и свој рад добио награду Српске краљевске академије. Почетак рата га је затекао у Бечу, где је под присмотром полиције остао до 1919. године, када се вратио у Србију. Редовни професор Београдског универзитета постао је 1921. године, а ректор је био у периоду од 1934. до 1935. године. Између два рата бавио се биохемијским процесима и биоенергетиком. После 1935. године почео је да изучава проблем хипотермије, као посебног физиолошког стања, а тој теми потпуно се посветио пет година касније. За радове из ове области добио је награду Париске академије наука. Био је потпредседник Црвеног крста Југославије пре Другог светског рата, а почетком немачке окупације, на лични захтев је пензионисан. После Другог светског рата је реактивиран и био је управник Физиолошког завода. Наставио је са својим истраживањима и открио методу хипотермије конфиновањем, касније названу Ђајина метода, а резултати његових есперимената о заштитном деловању хипотермије највише се примењују у хирургији. У новооснованој Српској академији наука, 1948. године, добио је задатак да образује два нова одељења: Одељење медицинских наука и Одељење ликовних и музичких уметности. На његов предлог, имену Академије је придодата и реч уметност, па је тако САН постао САНУ. Био је почасни доктор Универзитета у Паризу и дописни члан Француске академије наука у Паризу. Написао је први уџбеник из физиологије на нашем језику, писао је за многе часописе и новине и био први дописник Политике из иностранства. Најзначајнија дела су му: Основна биолошка енергија и енергетика кваса, Експериментално тражење једне заједничке енергетичке основе у живих бића, Од живота до цивилизација, Низ воду, Дубровачки разговори, Човек и инвентивни живот и аутобиографија Откриће света. Иван Ђаја преминуо је 1. октобра 1957. године у Београду, а поводом стогодишњице оснивања Физиолошког завода на Балкану, 10. септембра 2010. године, у улици која носи његово име, на Врачару, постављена је спомен плоча.
Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1864. године умро је Јован Андрејевић, лекар, новинар и један од оснивача Српског народног позоришта у Новом Саду;
1921. године убијен је Милорад Драшковић, политичар и министар у Краљевини Србији и Краљевини СХС;
1985. године умро је глумац Зоран Радмиловић;
1985. године умро је Александар Вучо, романсијер, песник и надреалиста.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

krf
Претходни чланак

На данашњи дан потписана је Крфска декларација

1456. godine odbranjen je Beograd
Наредни чланак

На данашњи дан 1456. године одбрањен је Београд