На данашњи дан 1922. године у Загребу је рођен Дејан Медаковић (Dejan Medaković). Гимназију је завршио у Сремским Карловцима 1941. године, да би од наредне живео у Београду и радио у Музеју кнеза Павла, данашњем Народном музеју. До 1952. године радио је још и у Музеју града Београда, Министарству за науку и културу ФНРЈ и у Савезном заводу за заштиту споменика културе, а од 1954. у Историјском институту САНУ. Године 1949. завршио је историју уметности на Филозофском факултету у Београду, а пет година касније одбранио докторску тезу. Одмах после одбрањене дисертације 1954. изабран је за асистента на Филозофском факултету у Београду, на групи за историју уметности. Доцент истог факултета постао је 1957, већ 1962. изабран је за ванредног професора, а 1967. за редовног професора. На Филозофском факултету вршио је разне дужности: био је управник Одељења, председник Савета, представник Факултета у Универзитетском савету, а школске 1971/72. и 1972/73. године био је и декан ове установе. За редовног члана САНУ изабран је 1981. године, а од 1999. до 2003. године био је и њен председник. Био је и генерални секретар САНУ, а 2001. године изабран је за редовног члана научног друштва Leibnic Societ у Берлину. У Матици српској у Новом Саду руководио је програмом истраживања у области историје уметности, био секретар тог Одељења и уређивао часопис Зборник за ликовне уметности Матице српске. Медаковић се бавио темама од средњовековне уметности до модерног сликарства, али је највише проучавао српску уметност новијег доба, посебно период барока и 19. века. У многобројним студијама и расправама анализирао је питање иконографије, архитектуре, минијатура, икона, писане и штампане књиге. Многе споменике културе и уметности, као и бројне личности обрадио је монографски. Нека од његових дела су: Српски сликари XVIII-XX века, Српска уметност у XVIII веку, Српска уметност у XIX веку, Графика српских штампаних књига од XV до XVII века, Београд у прошлости, Београд у старим гравирама, Паја Јовановић, Летопис Срба у Трсту и друге. За пет књига прозе под називом Ефемерис – хроника једне породице, добио је више награда међу којима Октобарску награду Београда и изванредни Златни беочуг Београда. Добитник је и бројних одликовања као што су: орден Вука Караџића првог степена, седмојулска награда, награда Милош Црњански, орден Светог Саве првог степена и других. Дејан Медаковић преминуо је у Београду 2008. године, а од 2009. године издавачка кућа Прометеј додељује годишњу награду са његовим именом за најбољи мемоарски спис на српском језику.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1907. године рођена је глумица Ита Рина;
1913. године рођен је политичар и учесник Народноослободилачке борбе Милентије Поповић;
1941. године Живорад Жикица Јовановић Шпанац је убио двојицу српских жандарма у Белој Цркви. Овај датум касније је проглашен за дан устанка у Србији против немачких окупатора;
2014. године умро је српски глумац Боривоје Бора Тодоровић.