На данашњи дан 1907. године краљ Петар I Карађорђевић положио је камен темељац за изградњу Народне скупштине (kamen temeljac zgrade Narodne skupštine). Скупштина је подигнута у делу града који је почетком XIX века био скоро празан и запуштен, и којим су доминирале развалине старе Батал џамије из XVI века, коначно срушене тек са одласком Турака око 1870. године. Такође је у близини данашње Скупштине 1830. године прочитан и хатишериф којим је Србији гарантована аутономија. Замисао о згради Народне скупштине Краљевине Србије јавила се деведесетих година XIX века, када је покренуто питање о њеном подизању. На позив Министарства грађевина бечки архитекта Константин Јовановић почетком последње деценије претпрошлог века израдио је планове за зграду, а Министарство их је откупило. Међутим, због економских неприлика, почетак градње је одложен. Десетак година касније питање је поново постало актуелно, па је 1902. године расписан нови конкурс на којем је архитекта Министарства, Јован Илкић добио прву награду. У свом раду он се ослањао на претходни Јовановићев пројекат, којим по једном сачуваном документу из Музеја града Београда, овај никако није био задовољан. Било како било, изградња је почела 27. августа 1907. године, затим је прекинута током Првог светског рата, онда после рата и након смрти Јована Илкића настављена под надзором његовог сина Павла, који је унео извесне измене у пројекат централне куполе, и најзад завршена тек 1936. године. У стилском погледу на згради су дошли до изражаја неоренесансни и необарокни облици и њима одговарајући декоративни елементи. Наглашен је централни део са монументалним степеништем, портиком и стубовима, затим четири мање декоративне куполе и великом централном. Посебна пажња посвећена је обради ентеријера, где су поред главног пројектанта, руског архитекте Николе Краснова, у раскошној декорацији појединих холова и сала, путем јавних конкурса, учешће узимали најистакнутији југословенски уметници који су стварали између два рата. Коначан изглед читавом здању дат је 1939. године, када су испред главног улаза постављене две велике скулптуралне групе у бронзи, под називом Играли се коњи врани, рад вајара Томе Росандића.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1911. године рођена је глумица Рахела Ферари;
1916. године умро је српски писац Петар Кочић;
1960. године умро је српски песник Сима Пандуровић.