ДогађајиНа данашњи дан

На данашњи дан почела је Прва конференција несврстаних земаља (Prva konferencija nesvrstanih zemalja)

На данашњи дан 1961. године у Београду је почела Прва конференција шефова држава и влада несврстаних земаља и трајала је до 6. септембра (Prva konferencija nesvrstanih zemalja). На њој су учествовали представници 25 земаља у својству пуноправних чланова – Авганистан, Алжир, Бурма, Цејлон, Етиопија, Гана, Гвинеја, Индија, Индонезија, Ирак, Јемен, Југославија, Камбоџа, Кипар, Конго, Куба, Либан, Мароко, Мали, Непал, Саудијска Арабија, Сомалија, Судан, Тунис и Уједињена Арапска Република коју су тада чинили Египат и Сирија, и 3 земље у својству посматрача – Боливија, Бразил и Еквадор, као и представници 40 ослободилачких и антиколонијалних покрета. Циљ конференције био је размена гледишта о међународним проблемима ради ефикаснијег доприноса миру, безбедности и мирољубивој сарадњи међу народима и државама. Усвојена је и „Декларација шефова држава или влада ванблоковских земаља“ као први програмски документ несврстаних у коме су дефинисани принципи политичке несврстаности и дата оцена збивања у међународним односима тога доба, као и „Изјава о опасности од рата и апел за мир“. У центру пажње били су председници Индије, Индонезије, Египта и Југославије – Нехру, Сукарно, Насер и Тито. Занимљиво је да је у Београду за овај догађај изграђено десетине нових улица, реконструисани су водовод и канализација, као и улично осветљење, а на Теразијама и другим трговима појавиле су се прве светлеће рекламе. Према писању Политике, на уласку у Земун госте су дочекале заставе, на улазу у град на неколико језика био је исписан мото конференције – Сви људи света хоће мир, а дуж улица којима су делегације пролазиле поздрављало их је мноштво грађана. На Мостарској петљи стајао је амблем конференције висок 15 метара, а на Дедињској звезди триангл, симбол идеја конференције – мир, независност и равноправна међународна сарадња. У Пионирском парку, преко пута скупштине у којој се конференција одржавала уређена је Aлеја нација, са паноима дуж ње на којима су били исписани подаци и информације о земљама учесницима. Данас на те дане подсећају још платани које су посадили државници разних земаља и плоче са њиховим именима у Парку пријатељства на Новом Београду, као и споменик подигнут тој конференцији у част, у облику металног обелиска са рељефним грбом града Београда,који се налази на узвишењу у Фрушкогорској улици, поред Савског моста, на улазу у Бранкову улицу.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1939. године нападом Немачке на Пољску почео је Други светски рат;
1945. године Скупштина Србије усвојила је Закон о административној подели Србије, чиме су успостављене аутономне покрајине Војводина и Косовско-метохијска област;
1963. године отворен је стадион Црвене звезде;
1994. године умро је новинар и сатиричар Владимир Булатовић Виб.

MK

MK

Фондација Српски Легат је основана са циљем да својим активностима очува историју, традицију и културу Србије и подсети на лепе и светле тренутке српске историје како би инспирисали садашње и будуће грађане Србије, њихово достојанство и националне вредности које су временом потиснуте и делимично заборављене.

Velika škola- Muzej Vuka i Dositeja. Preuzeta sa bloga: zradovic.blogspot.com
Претходни чланак

На данашњи дан отворена је Велика школа (Velika škola)

veljkov1
Наредни чланак

На данашњи дан рођен је Вељко Влаховић (Veljko Vlahović)