На данашњи дан 1859. године, актом кнеза Милоша Обреновића, почела је изградња Теразијске чесме ((izgradnja Terazijske česme)). На њеном месту налазио се резервоар за воду, саставни део мокролушког водовода који је туда пролазио, а који су Турци звали Теразије и око кога је увек била гужва. Нова чесма наручена је од италијанског мајстора Франца Лорана и он ју је направио високом шест метара, са све четири стране обрађене на исти начин и пирамидом на врху. Горњи венац рељефно је украшен флоралним мотивима, а испод њега су слепе аркаде, монограм кнеза Милоша и година 1860. када је фонтана отворена. На средишњем коцкастом делу у уписаним круговима са сваке стране налазе се лавље главе из којих вода избија у млазевима. Још током радова грађани су се ту окупљали, што се наставило и када је свечано отворена. До 1911. године била је на истом месту, на сред Теразија, када је због нове регулације саобраћаја на тргу, разграђена и пренета у Топчидер, где се пред Топчидерском црквом налазила све до 1975. године. Акција за њено враћање почела је десет година раније, када је као значајан споменик Милошеве владавине стављена под заштиту државе. С обзиром на измењену ситуацију на Теразијама, чесма није враћена тачно тамо где је првобитно била, већ на простор између хотела Москва и хотела Балкан. Од тада до данас више није мењала положај и постала је један од симбола града и једно од омиљених састајалишта Београђана.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1895. године у Сремским Карловцима је објављен први број недељног листа Бранково коло;
1994. године умро је филмски редитељ и сценариста Предраг Голубовић.