На данашњи дан 1808. године основана је у Београду Велика школа (Velika škola), још називана и Устаничка велика школа, Велика шкoла Карађорђева времена, Југовићева велика школа или Доситејев лицеј. Налазила се у згради у Господар Јевремовој улици где је данас смештен музеј Вука и Доситеја, а основана је на иницијативу првог министра образовања Доситеја Обрадовића и Ивана Југовића, писара, устаничког дипломате и секретара Правитељствујушчег совјета. У време Првог српског устанка, када је настала, она није била ни средња школа – гимназија, а ни висока – Универзитет, иако је имала елементе и једног и другог, већ је била нека врста стручне школе за чиновнике, која је пружала и шире образовање. Тада је први пут донет и намештај, клупе, столице и табле, а поред Ивана Југовића који је ту живео, у школи су могли да бораве и хране се и ученици, као у некој врсти интерната. Ђаци су били углавном деца истакнутих устаничких старешина, а услов за упис био је да знају да читају, пишу и рачунају. За оне сиромашније било је обезбеђено благодејаније, односно нека врста стипендије. Уџбеника није било, већ је Југовић преводио са немачких предложака, а ученици су то записивали. Школовање је трајало три године. Током прве две стицало се опште образовање, а у трећој стручно. У првој школској години ученици, који су били различитог узраста, учили су општу историју и земљопис, рачуницу, немачки језик и крокирање (премеравање, практична геометрија). У другој години имали су још географично-статистичку историју Мађарске, Русије, Енглеске, Француске, Пољске, Аустрије и Турске и статистику савремене Србије. У трећем разреду ђаци су стицали знање и умеће из народног и државног права и начина суђења криминалног, немачког језика и стилистике (писање пословних и других писама и аката). Обавезни предмети за све класе били су: моралне поуке, црквено појање и егзерцир (војне вежбе са пушкама и сабљама). Поред Југовића, предавали су још Миљко Радоњић, Лазар Војновић и Сима Милутиновић Сарајлија. Јован Миљковић је био задужен за црквено појање, а Капетан Петар Ђурковић за војне вежбе. Иако је школа постојала само до 1913. године, од чега после прве школске године није радила због ратних дешавања до наредне, школу је завршило четрдесетак ученика и имала је несумњиво велики значај за зачетак и даљи развој високог образовања у Србији. Поред тога, десило се тада први пут да образовање пређе из окриља цркве у надлежност државе, без обзира на то што ће црква и даље наставити да има утицај и врши образовну делатност. У наредном периоду, у измењеним околностима после слома устанка, проћи ће још неколико деценија док се образовна мисија не буде наставила оснивањем Лицеја 1838, и поновним отварањем Велике школе 1863.године.

Од важних догађаја везаних за Србију на овај дан издвајамо још:
1354. године у Серу је проглашен допуњен Душанов Законик;
1898. године рођен је песник и један од покретача надреализма код нас, Душан Матић;
1930. године умро је српски лекар, књижевник и политичар, Владан Ђорђевић.