На данашњи дан 1926. године у Београду је отворена Универзитетска библиотека. На иницијативу двојице Срба који су тада живели у САД, Славка Грујића и Михајла Пупина, управа Карнегијеве задужбине српској влади је поклонила 100 000 долара за подизање једне библиотеке у Србији. Камен темељац постављен је 23. јуна 1921. године, када је престолонаследник Александар у темељ зграде поставио повељу на пергаменту, а библиотека је свечано отворена на дан словенских просветиља Ћирила и Методија, 24. маја 1926. године. Била је то прва зграда у Србији искључиво за библиотечку намену. Њене претече били су: Књигосохранилиште Велике школе београдске Карађорђевог времена, затим Библиотека сербског лицеума и Општа библиотека Велике школе. Током Другог светског рата библиотека није радила, да би после рата, поводом стогодишњице рођења Светозара Марковића 1946. године добила свој садашњи назив. Библиотека располаже фондом од преко 1 500 000 књига и свезака, преко 70 000 докторских и магистарских дисертација, збирком старе и ретке књиге, као и збирком рукописне грађе. Намењена је развоју науке и високошколске наставе, те као таква, пре свега, прати делатност универзитета и научноистраживачки рад и матична је библиотека за све високошколске библиотеке у Србији. Поред своје важности за културу и развој науке код нас, и сама зграда библиотеке, дело архитеката Драгутина Ђорђевића и Николе Несторовића, има изузетну вредност као значајно остварење академизма у српској међуратној архитектури.

Од важних догађаја на овај дан, директно или индиректно везаних за Србију, издвојићемо :
1875. године, рођен је Теодор Тарановски, руски правник и историчар који је након револуције у Русији емигрирао у Краљевену Срба, Хрвата и Словенаца, где је наставио своје научно стваралаштво и постао члан Српске краљевске академије.
1970. године у Љубљани је завршено 6. светско првенство у кошарци, на коме је репрезентација СФРЈ први пут постала првак света.